Prva ploča

Jedna od prvih ploča zabavne muzike koje smo(moj brat i ja) dobili od Zvonka (brata od ujaka) je ova:

 

Bee Gees.

Imali smo EI Nis gramofon:

Mi tada nismo znali engleski, bili smo mali, tipa 10tak godina, možda koja gore-dole. Ja sam u školi učio nemački, a moj brat je bio kod učiteljice - takođe tada još nije imao jezike.

U svakom slučaju, nismo razumevali reči pesama. Pa smo recimo pesmu "Tragedy" zvali Čvrikili, pošto nam je tako zvučalo kada su oni pevali. Nija nam ni palo na pamet da je to možda nešto drugo, da teško da mogu da pevaju nešto tako...bili smo mali...

Posle sam ja krenuo u redovnu kupovinu ploča. Nisam skupio neku veliku kolekciju, jedno desetak možda: Balašević, Kolibri, Boris Novković, Magazin, pesme sa Mesam 1987(na tom albumu ima jako dobrih stvari). Ploče sam kupovao u Robnoj Kući Beograd u Somboru, na prvom spratu kada se popne na stepenice pa onda levo. Mnogo sam vremena proveo tamo. Više gledajući nego kupujući.

Posle sam prešao na kasete..

Branje kukuruza

 Gledam danas neki video, gde je prikazan neki savremeni kombajn, koji je skinuo 2ha kukuruza za sat vremena. A sećam se kako su moji baka i deša, i tata i mama, ponekad i ja išli na njivu i ručno brali...To ručno branje je rađeno uz pomoć jednog alata koji se zvao šprljak, makar tamo u našim krajevima, i izgledao je otprilike ovako:

Kroz rupu se provlačio srednji prst, da šprljak čvrsto stoji fiksiran za ruku, i služio je da se sa njime brzo i bezbolno načne ljuštika kukuruza, a onda kada je jednom načeta, njeno kompletno skidanje se obično radilo bez šprljka. Mi smo na njivi komplet očistili klipove, bacali ih na gomile, i onda smo posle išli traktorom i to ubacili u prikolice.

Nekad je deda imao ekipu koja je 2 nedelje bila kod njega i brala, dizala kukuruze na tavan i sekla kukuruzovinu. Kasnije se prešlo na vučeni Zmaj kombajn, ali se i za njega trebalo pripremiti - da se ručno oberu 2 - 3 reda, pošto će tuda da ide traktor pa da ne gazi. 

Znači, pre je trebalo za jedno jutro dan posla, a danas se obere jutro za pola sata. Nema dizanja, nema čuka, nema kukuruzovine, sipa se u prikolicu i nosi se na silos. 

Samoljubav i egoizam

 Koja je razlika i sličnost između bezuslovne (samo)ljubavi i egoizma?

Jednostavno rešenje i Ego

 Ponekad mi je teško prihvatiti jednostavno rešenje za neki problem koji me je dugo vremena mučio...kao da na taj način, ako bih ga prihvatio (to jednostavno rešenje) rekao - koja si ti budala, kada si se mučio toliko godina, a rešenje je bilo tako jednostavno. Ili verzija 2 ove izjave "Kakva si ti jednostavna osoba (da ne kažem glupa!) kada je tvoj problem moguće rešiti tako jednostavnim rešenjem?".. I onda da ne bih ispao glup, jednostavan, nesofisticiran, imam tendenciju da kažem sebi:"Znaš, ja sam jako sofisticiran i na mene neće delovati to jednostavno rešenje, pa stoga neću ni da ga pokušavam. Daj da idemo sa onim složenim, sofisticiranim rešenjima (koja neće rešiti problem), ali koji će potvrditi moju jedinstvenost, sofisticiranost, složenost, slojevitost, specijalnost (niko kao JA!!)"....

Ali sam sad makar postao svestan te zamke koju postavljam sebi - i koristiću jednostavna rešenja!!!

Jedna slika mene

Ovo je jedna od mojih boljih slika, jedna koja mi je draga, i koja oslikava jedan deo moje ličnosti. Sa Kotor Art festivala, Kotor, avgust 2009.

Odmaraliste na Rabu

 Danas ovako izgleda, gledajuci iz Google Maps. Na slici sam obeležio neke stvari kojih se sećam.

Sneg smirenja

 Jedan od najlepših, ponovljenih događaja, je da gledam kroz prozor kako pada sneg. Ima nekoliko varijacija te scene. Jedna je iz Sombora, kada sam bio još osnovna škola. Tada je snega još bilo puno i redovno. Bilo je veče, majka i taja se još nisu vratili sa posla. Ja sam bio u dnevnoj sobi. Kroz prozor sam gledao kako napolju pada sneg, a to se najviše videlo u delu oko ulične svetiljke svetlo narandžaste boje, kako kroz tu svetlost proleću snežne pahulje. A iza mene narandžastim sjajem žari Kreka Veso. Ja stojim naslonjen na malo ispupčenje zida ispred prozora i malo gledam kako pada sneg, a malo se okrenem i gledam Kreku.

Sledeća omiljena scena je da sam najviše voleo da sneg padne sa petka na subotu. Subota mi je i inače omiljeni dan. Legnem petkom uveče, i probudim se u subotu ujutro. I već po zvukovima koji dolaze sa ulice mogu da zaključim da je pao sneg! Zvukovi su tiši, manje je automobila na ulici, a i te zvuke apsorbuje sneg. Obožavam zvuk koji je smanjen time što ga je sneg apsorbovao. Obožavam sneg. 

Obožavam i miris snega. Ujutro kada ustanem, izađen napolje i osetim onaj oštar ali čist miris snega. I onda koji dašak dima iz obližnjeg odžaka, ali ne od centralnog grejanja - ti dimovi su odvratni. Samo malo, kao blagi miris koji pokazuje da je tu negde u okolini neko toplo ognjište, neka vatra, neki ljudi, koji isto tako gledaju kroz prozor i smireni su snegom.