Sloboda

 Ima puno definicija slobode, kao i puno uglova iz kojeg se sloboda može posmatrati. Ja ću ovde da prikažem jedan ugao, ne znam kako bih ga mogao nazvati....

Evo šta me je navelo da razmišljam u tom pravcu. Gledao sam na YT nemačku kuknjavu o propasti autoindustrije, otpuštanjima. Dakle, neko ko je Nemac, i doživeo je vrhunac i prosperitet, će da kuka kako je to nekad bilo, kako je to radilo itd. Neko, ko je juče došao u Nemačku će da bude srećan, zato što je njegovo prethodno iskustvo lošije od onoga koje je video u Nemačkoj. 

I eto primera. Mi smo jako pod uticajem prethodnih slika i utisaka koje nas bukvalno porobljavaju. Taj narativ - "joj kako je nekad bilo dobro i lepo, a vidi sad kako je" je katastrofalan za ljudsko biće (ja mogu da pričam za sebe, na mene deluje katastrofalno). 

Isto tako i slika zamišljene budućnosti može da bude na isti način porobljavajuća. Zamišljamo kako bi nešto trebalo da izgleda, a pošto stvarnost nije ni blizu te slike, mi patimo. 

Tako da to znači da mi na ovaj način sami sebe porobljavamo. Mindfakujemo sami sebe! Moglo bi se navesti X primera gde bismo shvatili na koji način mi porabljavamo sami sebe. 

Realnost ima svoja ograničenja, ali ja ovde pričam o ograničenjima koja mi sami sebi, nesvesno, stvaramo, verujemo im kao da su tačna i da ona definišu naš pogled na život, a onda i kako se osećamo itd itd.

Ja nisam baš 100% siguran koji je pravi odgovor na ovo. Za sad se usuđujem da predložim jedan utilitarni način odnosa prema tim slikama (i svemu što razmišljamo, osećamo). Odgovor na pitanje - da li mi to koristi? Da li mi moje potonuće u besmisao koji je nastao poređenjem neke prošlosti i sadašnjosti koristi? Pa ne. Dakle neću da idem u tom pravcu. I tako, polako...