Svi pravi ljubitelji SF su sigurno nekad čitali, a ako su bili dovoljno mladi i maštoviti(kao ja nekad) mogli su kompletno da zamisle scenu iz knjige Ja, robot Isaka Asimova gde je Suzan Kalvin, glavni psiholog za robote, na početku svoje karijere. Mlada. Koliko je mene ta scena uzbuđivala. Koliko sam samo puta pročitao tu knjigu. Naravno da znam napamet 3 čuvena Zakona Robotike itd...To je sve bilo tamo 1980ih....Fast forward u današnjicu. AI!!! Gomila djubreta izgenerisanog od strane AI, gde se više ne zna šta je realno a šta nije.
Mene je nekad impresioniralo to sto sam zamišljao da će roboti biti ljudi ili bolji od ljudi. I mislio sam da će uloga robo-psihologa biti odlična stvar. Da će možda i ljudska vrsta, kroz izučavanje robotske etike, možda i sama dostići neki viši razvoj. Međutim ono što danas viđam na polju AI je totalno van onoga šta sam ja zamišljao da će biti. Komercijalizacija umesto Ličnosti.
Нема коментара:
Постави коментар