Kada uhvatim sebe u ovome, znam da nije dobro i da je to znak da ne idem ka dobrome. Misao koja opseda, koja se prikazuje kao jedino važna, nužna, koja za sve ostalo kaže da nije važno, koja je intruzivna, sveobuhvatna, puna naboja. Kada to prepoznam onda nije dobro. Na žalost, to sam shvatio tek skoro, i do tada sam smatrao upravo suprotno - ako je misao toliko jaka i uporna, onda mora da u njoj ima nešto važno što moram da adresiram, da moram da postupim kako mi ona kaže.
Novi prilaz - misao je ta koja nas porobljuje! Ja ne mislim da je odgovor na to neki zen pristup, zabranjivanju misli da se pojave, borba protiv istih, neko tranquil stanje. Ono što ja sad radim je prepoznavanje tog stanja. Kada ga prepoznam, znam da će me ono odvesti u još veće ponore, ali isto tako znam i da postoji neki razlog zašto se to stanje baš tada javilo, npr. radio sam ceo dan, umoran sam, mnogo je veća verovatnoća da će mi se desiti to stanje "opsednutosti". Ili npr ujutro, ako nisam dobro spavao. Postoji neki uzrok zašto se to baš tada javilo, postoji svest da se to loše dešava, i sada ide najteži deo - kako se boriti protiv toga.
Evo kako sam došao do zaključka da se misli postavljaju kao veoma bitan prozor kroz koji gledamo, ali koje su u stvari upravo i samo to - sočivo, prozor, kroz koji posmatramo svet. Jako se lako ražestim na politiku u Srbiji, i celu državu, kako je moguće da ovako nešto postoji itd. U kombinaciji sa celodnevnim boravkom na poslu, četvorosatnim putovanjem na posao i nazad, dakle umorom, to osećanje postaje kao napalm, masa koja gori, peče, i mene i ljude oko mene. Ta misao vrišti u meni:"KAKO JE MOGUĆE DA TAKO NEŠTO POSTOJI, KAKVI SU TI LJUDI...itd" sve u tom maniru. I ja sam posednut tom mišlju i onda i osećanjem koje ta misao generiše. I to bi možda (ali ovo možda je stvarno možda, treba da se razmisli) i imalo smisla da ja i preduzmem neku akciju koja bi vodila ka smanjenju te tenzije. Ali ja znam da neću uraditi ništa...Dakle ne mogu kroz aktivnost da smanjim tenziju. I onda, pošto sam bio umoran, seo sam za računar i utonuo u svet neke igre koju sam igrao. I posle jedno sat vremena, misli koja se pradstavljala kao jako važna, nje više nije bilo.
Tako sam shvatio da je misao tu došla tako, predstavlja se kao ultimate truth, istina istina i samo istina, a kada je zamenim, potisnem nekim drugim sadržajem, ona se prilično mirno povuče!
Ovde ne uključujem i ne opisujem proces potiskivanja, o njemu ću nekad. Ovde opisujem borbu protiv misli koje od moga života prave zatvor za mene.
Recimo sada u subotu sam opet iz nekog razloga bio veoma ljut i razdražen, ali nisam imao kanal kako da se oslobodim toga. Vozio sam 140 km\h tamo gde nije bilo dozvoljeno toliko. Ludilo. Probao sam da "podmitim" mozak - dao sam mu nešto što nisam nikad sebi priuštio, Starbucks kafu sa pumpe. I jednu Kolicu, sve u nadi i očekivanju, da je možda prethodna, loše prospavana noć dovela do nekog hemijskog disbalansa u glavi, i da ga je potrebno nadoknaditi threatom - masno mleko, kafa i šećer. Ali "hemijski mito" nije radio posao.
Onda sam došao u Stapar, prošetao kroz dvorište, pričao sa Stevom i angažovao sa u nekim aktivnostima koje su mi skrenule misli sa "joj koliko mi je loše a ne znam zašto" na nešto realno, tipa potrebno je da vozim Zastavu 101 sa zakačenom prikolicom do Sombora, pa je lep dana, pa kakve su njive i polako polako, misao je popustila.
Sve misli koje nam čine loše moraju da se nekako tretiraju, moram(o) se boriti protiv njih. Ne smemo im nasedati samo zato što deluju da su u pravu. Mi u takvom stanju ne možemo sami sebe da pravilno posmatramo, pošto nam je organ za posmatranje, mozak, hakovan istom tom mišlju. Pokazatelj treba da nam bude stanje naših emocija.
Treba da negujemo slobodan protok misli, slobodnom odabiru teme kojom ćemo se baviti. Naravno, biće tu smeća, koje će opet hteti da i kroz dobro definisan filter i proces, ponovo zavlada nama, ali moramo imati alarm. Želimo samo smirenu misao, koja ne želi da nas porobi. Ona ne mora da bude laka misao, može ona da se bavi i teškom temom, ali nema tendenciju da bude sticky - lepljiva.
