Ja, robot i Suzan Kalvin

 Svi pravi ljubitelji SF su sigurno nekad čitali, a ako su bili dovoljno mladi i maštoviti(kao ja nekad) mogli su kompletno da zamisle scenu iz knjige Ja, robot Isaka Asimova gde je Suzan Kalvin, glavni psiholog za robote, na početku svoje karijere. Mlada. Koliko je mene ta scena uzbuđivala. Koliko sam samo puta pročitao tu knjigu. Naravno da znam napamet 3 čuvena Zakona Robotike itd...To je sve bilo tamo 1980ih....Fast forward u današnjicu. AI!!! Gomila djubreta izgenerisanog od strane AI, gde se više ne zna šta je realno a šta nije. 

Mene je nekad impresioniralo to sto sam zamišljao da će roboti biti ljudi ili bolji od ljudi. I mislio sam da će uloga robo-psihologa biti odlična stvar. Da će možda i ljudska vrsta, kroz izučavanje robotske etike, možda i sama dostići neki viši razvoj. Međutim ono što danas viđam na polju AI je totalno van onoga šta sam ja zamišljao da će biti. Komercijalizacija umesto Ličnosti.

Sloboda

 Ima puno definicija slobode, kao i puno uglova iz kojeg se sloboda može posmatrati. Ja ću ovde da prikažem jedan ugao, ne znam kako bih ga mogao nazvati....

Evo šta me je navelo da razmišljam u tom pravcu. Gledao sam na YT nemačku kuknjavu o propasti autoindustrije, otpuštanjima. Dakle, neko ko je Nemac, i doživeo je vrhunac i prosperitet, će da kuka kako je to nekad bilo, kako je to radilo itd. Neko, ko je juče došao u Nemačku će da bude srećan, zato što je njegovo prethodno iskustvo lošije od onoga koje je video u Nemačkoj. 

I eto primera. Mi smo jako pod uticajem prethodnih slika i utisaka koje nas bukvalno porobljavaju. Taj narativ - "joj kako je nekad bilo dobro i lepo, a vidi sad kako je" je katastrofalan za ljudsko biće (ja mogu da pričam za sebe, na mene deluje katastrofalno). 

Isto tako i slika zamišljene budućnosti može da bude na isti način porobljavajuća. Zamišljamo kako bi nešto trebalo da izgleda, a pošto stvarnost nije ni blizu te slike, mi patimo. 

Tako da to znači da mi na ovaj način sami sebe porobljavamo. Mindfakujemo sami sebe! Moglo bi se navesti X primera gde bismo shvatili na koji način mi porabljavamo sami sebe. 

Realnost ima svoja ograničenja, ali ja ovde pričam o ograničenjima koja mi sami sebi, nesvesno, stvaramo, verujemo im kao da su tačna i da ona definišu naš pogled na život, a onda i kako se osećamo itd itd.

Ja nisam baš 100% siguran koji je pravi odgovor na ovo. Za sad se usuđujem da predložim jedan utilitarni način odnosa prema tim slikama (i svemu što razmišljamo, osećamo). Odgovor na pitanje - da li mi to koristi? Da li mi moje potonuće u besmisao koji je nastao poređenjem neke prošlosti i sadašnjosti koristi? Pa ne. Dakle neću da idem u tom pravcu. I tako, polako...

Promašeno vreme?

 Danas sam shvatio da ne mogu da se setim naziva svih firmi u kojima sam radio. Konkretno, radi se o jednoj firmi, u kojoj sam proveo - morao sam da pogledam na LinkedIn-u koliko - 1 godinu i 7 meseci. Pa se pitam, kakvo je to vreme bilo? Da li je bilo pametno biti angažovan na nečemu godinu i po dana a da posle ne možeš ni da se setiš naziva firme.

Dan

 Danas me je jedna devojka nazvala stokom, zato sto sam u vozu tražio da ona ustane da ja sednom na mesto za koje sam imao plaćenu rezervaciju - ja sam imao rezervaciju, ona nije, i ja sam stoka zato što sam tražio da sednem na svoje mesto.

Case 2: u firmi naručujemo ručak. Ja obično jedem kasnije. Danas sam ga naručio. Otišao sam do kuhinje, ručka nije bilo.

Case 3: pokrenuo sam count(*) upit nad tabelom od 3.5 milijarde slogova. Da bih ubrzao proces, stavio sam neko podešenje koje je oborilo Aurora RDS PostgreSQL bazu u AWSu.

Dan još nije završen.

Plankton u svemiru!

 

                                                                                                                                                                            .   (Voja)

Pamet u pogrešnom pravcu

 Milioni najpametnijih ljudi na svetu rade da bi njihove kompanije uzimale jos koji dinar i jos koju sekundu paznje - FB, Google, Microsoft i ostale.

Gde bi ova planeta bila kada bi se ti najpametniji ljudi bavili nečim stvarno korisnim....

Odmaralište na Silbi

 Još jedno u nizu odmaralište u koje su išli somborci, ja nisam bio lično, je odmaralište na Silbi. Na internetu piše da je to bilo apatinsko odmaralište Apatin - Bačka. Sada je u ruiniranom stanju. Moja sestra je bila tamo u 4. ili 5. razredu osnovne škole, dakle tamo negde 1986. ili 1987. godine. 

Evo par slika:

Evo i razglednice koju nam je poslala moja sestra od ujaka, sa letovanja na Silbi, iz tog gore, tada normalnog i očuvanog odmarališta.