Potreba za uzbuđenjem

 Danas sam greškom ušao u gradski autobus u Beogradu koji me je odveo u sasvim suprotan deo grada od onog gde sam trebao da idem. Nisam obraćao pažnju na broj autobusa, podsvesno mi se svideo pošto je bio skoro prazan, ušao sam seo, kad ono, ne skreće prema Sava Centru nego ode preko mosta na Adi na Banovo Brdo. Trebalo mi je malo vremena da shvatim da sam ušao u pogrešan autobus. Sišao sam na prvoj stanici na Banovom Brdu, pozvao Radu, ženu moga brata koja živi u Beogradu i ona me uputila na koji autobus da sednem. On me je doveo do Zelenog Venca, i odatle sam ja, peške, kroz Knez Mihajlovu, lagano došao do posla. I uživao sam u ovom novom iskustvu, koje je bilo malo i stresno ali ne previše, i došao sam na posao svež, a ne smoren, kakav bih bio da sam išao standardnom rutom kojom inače i stalno idem. Tada sam sebi osvestio ono što sam teoretski znao i čitao, a to je da je čoveku potrebno uzbuđenje, novo, istraživanje, u istoj meri koliko mu je potrebna i sigurnost i predvidljivost!! Ali kada kažem potrebno, ne mislim u smislu potrebno, nego STVARNO POTREBNO, kao vazduh, voda, hrana! Mi možemo da probamo da živimo, i stvarno i živimo bez toga, ali osetimo da nešto nije u redu, da nas hvata neka čamotinja, dosada, i onda se borimo pogrešnim sredstvima protiv njih - igrice, knjige, televizija, filmovi, jelo, slatkiši itd itd. A to ne ide! Vidimo mi to i sami da te zamene ne daju prave i dobre rezultate. 

Jutros, kada sam kretao na posao sam bio loše. I meni kada je loše, pošto ne znam šta više da činim, ja se molim Bogu. I danas mi je Bog dao bitnu lekciju, kroz taj pogrešan autobus u koji sam ušao.

Dakle, sada ovo govorim sa praktičnog stanovišta a ne sa teorijskog, pošto je teorijsko podložno potkopavanju - čovek je multivalentno biće koje ima svoje razne potrebe koje MORAJU da budu zadovoljene da bi mi bili zadovoljni i da bi živeli kvalitetno. ZAMENE SLABO RADE POSAO DO NIKAKO ILI ČAK I SABOTIRAJU PRAVE STVARI. 

Dakle, moj nauk za danas i od danas je - potreban mi je novelty, novo iskustvo, uzbuđenje! I čak mi se čini da je još bolje ovo nestruktuirano uzbuđenje, iznenađenje. 

Posle ovog iskustva ja sam na posao došao vedar, čio, veseo! A početak dana nije to obećavao.

Hvala ti Bože!

Smrt slobodi - politički put Borislava Pekića

 Čitam ovu knjigu:

U toj knjizi sam našao ovaj odlomak:"Iako je država u to vreme deklarativno težila ka stvaranju modernog birokratskog aparata, tokom čitavog međuratnog perioda (misli se na vreme između Prvog i Drugog svetskog rata) je vladalo "shvatanje vlasti da administracija treba da služi režimu, a ne državi.""

I tako mi, 100 godina kasnije, se opet vratimo na to pitanje, očigledno nerešeno, pošto i današnja vlast misli da institucije treba da služe režimu a ne državi. Ovi današnji su čak otišli i korak dalje i sebe i svoju partiju izjednačavaju sa državom. 

ChatGPT

 Every conversation with ChatGPT ends the same: "FUCK YOU!". And then I delete the whole conversation and complete dialogs with it. It is just....impossible talking with that garbage. 

Transakcioni odnosi!!

 Ja sam na granici da totalno napustim transakcioni svet, a to su skoro svi današnji odnosi! Ja hoću, želim, treba mi, odnos koji nije zasnovan na korisnosti - danas mi trebaš pa smo dobri, sutra mi ne trebaš, pa ko te šiša!! Muka mi je od ovoga! Hoću odnos empatija, pomoći, druženja, podržavanja, dugotrajnosti, dubine, cenjenja ljudi. Treba uvesti novu valutu umesto novca - ljubav i empatiju.

Camino de Santiago

 Moja prijateljica Tanja je išla ovom rutom Camino de Sentiago, od Bilbaa do Sentandera, 130km. Kada mi je rekla to, rasplakao sam se. Jako me je dirnulo to njeno iskustvo, ne znam ni sam zašto. Verovatno zato što mi ona pokazuje da na ovom svetu još ima ljudi koji odbijaju da se zadovolje frivolnostima ovoga sveta, nego traže Boga, i idu tim putem. Mada je Bog tu na površini, nije potrebno baš kopati za njim, ali da bi se uvideo Bog na površini, potrebno je na znam šta da bismo ga videli. Bravo Tanja, i hvala ti!

Izvinite i oprostite mi

 Gledam slike neke iz mlađih dana i video sam neke ljude prema kojima sam bio prilično loš. Sad tu ima objašnjenja zašto je bilo tako, ali nema opravdanja. Na mogu da povratim šta sam rekao, uradio, ali sve vas, ako neko uopšte i čita ovo, koje sam ikad na bilo koji način povredio, molim za oprost. Neću da navodim ovde imena tih ljudi - tačno znam ko su oni. Izvinite i oprostite mi.

Šta leči u psihoterapiji

 Ja sam TA učenik, pa sam stoga i u nekim mailing listama koje se bave temom psihoterapije. U jednoj od tih lista se javio čovek koji je zatražio da mu se šalju klijenti da može da radi sa njima itd. Taj čovek ispred svog imena ima prof, dr, sci, med, zaposlen na tri neke ustanove. Kada sam video toliki potpis, ja sam se smrzao! Zato što znam da takav čovek neće izlečiti nikoga! Zašto to kažem? Zato što taj čovek ima X svojih nerešenih problema. Taj čovek ima problem sa egom. Tolika lista zaposlenja govori da taj čovek nije mogu da bude osetljiva ni za sebe, pa neće biti osetljiv na za druge. Taj čovek nema saosećanja sigurno. A ja, šta sam naučio, je da ono što suštinski leči drugu osobu, je samo biće terapeuta! Potrebno je tu malo škole, neke osnove da se savladaju, možda treba i više škole ne znam. Ali ni vrhunska škola neće pomoći, ako psihoterapeut nema svoje zdravo Biće u sebi! Opet ovo "zdravo" ne treba baš gledati kroz new-age naočare. To šta znači "zdravo" biće je sad posebna priča, veoma dugačka, sa mnogo račvanja, putanja i pitanja. Ali ono šta može da bude signal Bića koje nije zdravo - to je ovo šta je taj čovek sva nakarikao na sebe. Njegovo Biće je satrveno. Ja tog čoveka ne znam lično. Ali na njegovom primeru pričam univerzalniju priču. Previše ambiciozan čovek ne može imati zdravo Biće. Čovek koji juri za spoljnim dokazivanjima ne može imati zdravo Biće. Možda će ovo zvučati prejako, ali u psihoterapiji ne leči znanje i skilovi, nego Biće. A Biće treba imati, doći do njega. Namerno izbegavam da kažem da je Biće potrebno izgraditi, pošto bi to odmah aludiralo da je to nešto što ćemo mi svojom voljom da izgradimo, kao kuću, kao prepreke koje treba preći, ispite koje treba dati, radove koje treba napisati. Sve to, rekao bih, čoveka udaljava od Bića. Ili ako bih mogao da budem potpuno otvoren, mada je ovo više moj osećaj, nego što ja mogu da dokažem, pošto ja to iskustvo nemam, a to je da je onaj koji leči u stvari prisustvo Boga u čoveku. Tako da bih, kada bih bio hrabar, mogao da kažem Biće = Bog.