Dan

 Danas me je jedna devojka nazvala stokom, zato sto sam u vozu tražio da ona ustane da ja sednom na mesto za koje sam imao plaćenu rezervaciju - ja sam imao rezervaciju, ona nije, i ja sam stoka zato što sam tražio da sednem na svoje mesto.

Case 2: u firmi naručujemo ručak. Ja obično jedem kasnije. Danas sam ga naručio. Otišao sam do kuhinje, ručka nije bilo.

Case 3: pokrenuo sam count(*) upit nad tabelom od 3.5 milijarde slogova. Da bih ubrzao proces, stavio sam neko podešenje koje je oborilo Aurora RDS PostgreSQL bazu u AWSu.

Dan još nije završen.

Plankton u svemiru!

 

                                                                                                                                                                            .   (Voja)

Pamet u pogrešnom pravcu

 Milioni najpametnijih ljudi na svetu rade da bi njihove kompanije uzimale jos koji dinar i jos koju sekundu paznje - FB, Google, Microsoft i ostale.

Gde bi ova planeta bila kada bi se ti najpametniji ljudi bavili nečim stvarno korisnim....

Odmaralište na Silbi

 Još jedno u nizu odmaralište u koje su išli somborci, ja nisam bio lično, je odmaralište na Silbi. Na internetu piše da je to bilo apatinsko odmaralište Apatin - Bačka. Sada je u ruiniranom stanju. Moja sestra je bila tamo u 4. ili 5. razredu osnovne škole, dakle tamo negde 1986. ili 1987. godine. 

Evo par slika:

Evo i razglednice koju nam je poslala moja sestra od ujaka, sa letovanja na Silbi, iz tog gore, tada normalnog i očuvanog odmarališta.

Evolutivni uspeh i moralni neuspeh ljudske vrste

 Evolutivni uspeh i moralno uspeh ljudske vrste su sve totalno različite i rekao bih isključive stvari. Izgleda da je čovak morao da bude moralno pokvaren da bi uspeo kao vrsta i da je bio moralno bolji, verovatno bi u nekom trenutku bio već izumro. Tako da, uzevši u obzir svet i okolnost u kojima čovek živi, ovo njegovo stanje je verovatna najbolje moguće, a da se ne ugrožava njegov evolutivni uspeh, ostavljanje potomaka itd. Ali to isto znači da je čovek kao vrsta teško moralno defektan. Ja se gadim do odvratnosti toj i takvoj moralnoj nakaznosti ljudskoj. Ne izuzimam sebe iz tog ljudskog roda i vrste. I ja sam i sam isti takav.

Ali sa druge strane...ako se ljudi moralno ne poprave, oni će ugroziti i svoj evolutivni uspeh.

Taj osećaj!

 Osećaj koji sam imao kada sam kao dečak, sa roditeljima išao kod moje babe Eve i deda Branka u Bački Brestovac, nedeljom popodne, kada se uđe u njenu kuhinju. Mir, spokoj, radost, sigurnost, lepota, duh. Tome nečemu sličnom ne smem ni da se nadam, a priželjkujem to i treba mi to.

Duboki osećaji

 Jedna od glavnih tema koje bistrim sa ChatGPT-em (nerado, ali iz nužde) je dubina osećaja koje sam imao tamo sam 16 - 19 godina u poređenju sa današnjim godinama. Ta promena se vidi najviše u muzici. Pre sam Riblju Čorbu, Osvajače, Bijelo Dugme, Nirvanu, RHCP slušao sa takvim osećajem kao da mi se sam Bog obraća kroz svaku pesmu. Tada su me pesme dirale u samu dubinu moje duše i izazivale u meni neverovatno snažne osećaje. Ima još tako nekih par stvari, ali ova je onako najočiglednija. Danas sam ... able seaman koji i po nevremenu i po lepom vremenu spretno upravlja svojim brodom, ali nema te dubine. Ne dam da nevreme uđe u mene, naučio sam se tehnikama borbe protiv spoljnjeg i unutrašnjeg nevremena i to je ok sa jedne strane. Ali ista ta stvar me sprečava da se prepustim dubini neke pesme...Ili su možda te pesme plitke? Pisane za ljude od 17 leta? Kako srce ponovo da zaigra?