Ko je mudar?

Da li je mudrost opšta ili individualna kategorija? Postoji li uopšte neko ko je mudar "in general" i ko je mudar u nekim pojedinim oblastima?

Hajde da prepostavim da se radi o mudrosti "in general". Kakva bi bila ta osoba za koju bi moglo da se kaže da je mudra? Kako se uopšte definiše mudrost? Prvo što mi pada na pamet je "mudar kao lisica". Ako se na taj način posmtatra mudrost, onda se pod njome podrazumeva neko ko ostvari svoj cilj, na neoubičajeni i neočekivani način, uz upotrebu onoga što je dato, negde na samoj granici morala, zakona i umetnosti. Slika, kako lisica odlazi nepovređena iz kokošarnika, zadovoljno noseći plen u zubima.

"Mudar kao car Solomon". Ne znam puno o caru Solomonu, nisam se nešto preterano zanima za njega, ali ono što znam je da je bio - car :-) Takođe znam da je donosio mudre odluke (kakve su to?) i donosio mudre (pravedne?) sudove.

Da li se mudrost meri količinom dobrobiti koja ona donosi mudrom čoveku, da li se meri količinom dobrobiti koju donosi svojoj okolini, ljudima, da li se meri zadovoljstvom mudrog čoveka, što je, jel, eto, mudar, ili iz mudrosti proizilazi neka popularnost tog čoveka? Ovo sa popularnošću mi se najmanje sviđa, pošto uključuje priznanje od ne baš mudrih ljudi. Ili je upravo to možda odgovor - mudar pomaže manje mudrima?

Da li je mudrost nešto što se tiče samo pojedinca ili je to nešto što prevazilazi čoveka? Da li je mudar čovek koji sedi između četiri zida i misli neku svoju mudrost, koliko god ona bila ispravna, mirna, srećna? Da li je monah, čak i onaj najpribližniji bogu mudar? Da li je mudar onaj koga slušaju i prate milioni ljudi(Mahatma Gandi?) Da li može umeren čovek, negde između monaha i mudrog vođe (nešto mi je neprijatno napisati reč - vođa, ali o tome ću u nekom drugom blogu), da bude mudar? Jel mudar onaj, što živi po kulturnim pravilima, civilizacijskim obrascima, ide na posao, kao radnik, kao šef, kao gazda, kao umetnik, kao freelancer? Jesam li ja mudar, iako priznajem okvire realnosti? Da li mudar čovek priznaje realnost ili je kreira?

Zašto je ovo pitanje uopšte i bitno? Meni je bitno pošto sam ja, dok sam još bio mali, hteo da budem mudar, a da ne znam šta to znači. I danas mi je to bitno, a i dalje ne znam šta to znači. Sve do sada ponuđene kategorije "mudrosti" koje sam video mi se ne dopadaju - uspešan poslodavac, uspešan biznismen, uspešan umetnik, uspešan vođa, uspešan radnik, uspešan filozof, uspešan pisac, uspešan pekar, uspešan govornik, uspešan monah. Da li je uspeh nužan radi postizanja mudrosti? Izmiče mi pokušaj definisanja šta uopšte mudrost znači i zašto je ona bitna i zašto je poželjna.

Najpribližnija osoba koju ja znam (video je, pročitao nešto) tom nekom nedefinisanom pojmu mudrosti je Vladeta Jerotić. Da probam njega da opišem, pa da vidim iz njegovog primera šta bi to mogla da bude mudrost? Skup ekstrema koji nisu ekstremi - sve, a da ne postoji dominantna kategorija. Npr. veoma obrazovan u svetovnim naukama, a veruje u Boga. Ima puno slušalaca i pratilaca, ali se ne gordi i nije egoističan. Ne govori nekome šta da radi, ali ga navodi da razmišlja o bitnim pitanjima, ukazuje mu na pitanja. Puno putovao i video, ali opet živi u Srbiji sa svojim narodom. Radi puno, ali i uživa. Voli ljude, a voli i sebe, Razmišlja o smrti, a može da se smeje.

Čak i da ove osobine ne predstavljaju komplet idela mudrosti, imati na neki način sve to je već puno, da na kažem za veliku većinu ljudi ne samo nedostižno, nego i neprepoznato.

Nedostaje mi jako više uzora mudrosti...

How can I learn from all people?

Currently, I am in Dundalk, Ireland. Business trip, where my job was to upgrade one Oracle 7 TB database from one hardware to another with minimum downtime. With some difficulties, and problems, I successfully solved, with the help from other team members, the project is successful.

Now I am setting in the office, monitoring old database on new hardware, and this question came to my mind.

I am surrounded by many new people, all of them from different technical (and historical) backgrounds. And I am sure that they have lots of interesting things to say, but I was always shy. How should I approach them, and ask them to share some of their knowledge with me? They know me only for couple of days, I did not even remember all their names! Also, I would be in position to try to understand their Irish accent.

So, I do not have an answer to the question, how to approach these people. Something to work on.  

Putovanje kao pokušaj samospoznaje

Juče sam krenuo da čitam knjigu Dr. Lazara Trivunovića "JA ili ja, ko sam ja?". Jedno od današnjih razmišljanja na tu temu je pitanje(opet pitanje, a ne odgovor), zašto se putovanje koristi kao sredstvo samospoznaje, i da li to mora nužno da bude putovanje ili to može da bude neki drugi vid aktivnosti?

Putovanje je verovatno "najstandarniji" metod. Ali, šta se to desi na putovanju, a što nemamo u običnom životu, tj. na putu od kuće do škole, posla, što dovodi do samospoznaje?

Nekoliko stvari mi je palo na pamet:

1. Na putu kojim nismo išli nam se dešavaju razne situacije na koje nismo navikli. Te situacije zahtevaju od nas da naučimo da ih obradimo.
2. Dešavaju se problemi koje ne znamo unapred kako da rešimo, tako da moramo da pronađemo način kako da to uradimo. To zahteva od nas brzo učenje, snalaženje, a samim tim i rast.
3. Verovatno dođe do toga da moramo neke stvari da istrpimo.
4. Jedan od faktora koji mi se čini da ima najveću težinu je "drobljenje" ega. Pod time podrazumevam da pristup i boravak u različitim situacijama tera ego da odstupi od svoje (moje?) zapadno-mehanicističke-goal oriented-JA orijentacije (i prirode) i da shvati da postoje različiti mogući pogledi na svet. Prisustvo u drugoj kulturi i civilizaciji pomaže slabljenju egocentričnog ega...

Da li je moguće naći zamenu putovanju kao sredstvu samospoznaje? To su sigurno situacije gde čovek mora da zastane, zapita se nad svojim životom, i promeni neko uverenje. To verovatno moraju da budu pozitivne i negativne stresne(traumatične?) situacije, gde čovek uviđa da njegov stari interni poredak više ne radi posao i da je potrebno preispitivanje(preumljenje?).

Ne verujem da je moguća samospoznaja čisto kontemplativnim metodama. Mislim da je situacija u kojoj se nešto dešava nužan uslov.

Naravno, ako nije dovoljno jasno, ovde pod putovanjem podrazumevam ne odlazak na more, ili na skijanje, negde gde ego ne da neće biti izazvan, nego čak suprotno, pojačavan, nego na takva mesta koja su suprotna ego-očekivanom kulturnom i civilizacijskom, trendy, obrascu.

Electric car

I do not have sense for business, and I am sorry for that. But, finally, I understood why power utilities are popularizing electric car usage! Because they will sell You power for electric car, instead of going to gas station(another company) and buying fuel. So, by electric cars, they are taking over customers from fuel companies...Eureka (for me :-)

The need of having strategy in a world with high volatile changes

This question emerged today in my mind.

I've been trying to define, no, not to define, but to try to explain some of my human attributes, and this is how I see myself today, or better say, part of myself, because I am not only that:

1. I am asking wright questions - important
2. I understand to some extent global reality - or better say, trends. I am not so cut from the rest of the world. I realize volatility, change, trying, evolutionary approach, no clear vision - ways used in today's world, which are tried to be used to solve some problems and get some gain or profit.
3. In some less extent I reveal hidden causes, or at least I assume that they must exist.
4. I am observing one phenomenon from multiple angles - one angle, opposite angle and neutral angle, as far as I am capable to.
5. I am aware that any conclusion which I made can not be final conclusion but maybe some hypothesis on which I can rely for some time, until it becomes not-valid, when I need to establish another one.
6. I am trying to distinguish facts from opinions.
7. I recognize multi-variability of some phenomenon, although I am not able to say which are all variables, and how they are influencing the phenomena. 
8. And what surprised me - even in cases of high volatility, uncertainty I recognize the need of having strategy and having strategic answer. This looks contradictory - high volatility vs. strategy - how strategy can function in cases of high uncertainty? I do not know the answer but some presentiment or hunch is telling me that if the uncertainty is growing, also grows the need of having strategic steps which need to be taken. I can not explain why is that, and maybe I am wrong about it.
9. What I am trying to use as a tool is applying models from one context to another. For example, I've been thinking about applying chess model from the chess context to strategic games of global players - one simple example. I still did not do to much on this approach, but I have a sense that this approach can yield very interesting and not expecting results.

Art of creation

After watching some disgusting show, I've asked myself - can any art of creation be called artistic? By looking at the results from that show, my stomach told me - NO, but, what, and who can tell what is artistic and what is not? How true art can be recognized? 

Beskonačne ličnosti

Pošto sam pre par meseci krenuo da radim u Beogradu, vozim se tramvajem, koji je relativno spor i dozvoljava da se uz put svašta vidi. Na stanici na Novom Beogradu, na jednom stubu, je bio zalepljen plakat na kome je pisalo "Srbi za Srbe". Pa sam se upitao - a zašto su se ograničili samo na to, zašto je bitno da Srbi daju\pomažu Srbima, zašto ne Svet za Srbe, Srbi za Svet, Čovek za Čoveka, Čovečansto za Čoveka, Čovek za Čovečanstvo.

Ta ideja mi se poklopila sa više ideja i misli koje su mi se javljale u poslednje vreme, a takođe je, naravno otvorila i neka nova pitanja:

1. ideja o tome da nas definiše ono što znamo i ono što ne znamo iz koje implica potreba za što sveobuhvatnijim obrazovanjem i iskustvom. Manifestacija te ideje se ogleda u tome, da sam ja posmatrajući svoj život, na neki način, video njegovu reaktivnu prirodu, a to je da sam ja reagovao na ona spoljna dešavanja za koja sam imao znanja, kapacitet i emociju da odreagujem i da nisam odreagova na ona za koja nisam imao kapacitet, znanje itd. Tim reagovanjima i nereagovanjima je formirana moja životna putanja.

2. mnogostruka (beskonačna?) čovekova ličnost. O ovoj ideji sam čitao u pravoslavnoj literaturi, gde se priča o bogolikoj ljudskoj prirodi, i da smo mi u stvari nosioci Boga u sebi, i da na taj način, pošto je Bog sve, mi imamo svestranu, mnogostruku, beskonačnu ličnost.

3. pa sam se upitao, kakvi su to ljudi koji pišu Srbi za Srbe, i koja je moguća praktična i idejna granice ljudske identifikacije, pitanje potrebe za identifikacijom(zašto ne možemo da na praktičnom smislu budemo identifikovani sa idejom Boga - da živimo mnogostruku (beskonačnu?) čovekovu ličnost? Koje su praktične granice čovekove ličnosti? Šta se zapravo dobija, (i da li se dobija?) mnogostrukošću tj. širenjem granica čovekove ličnosti? Kako se uopšte meri ta dobit, dobrobit - uživanjem u životu, radošću, smirenošću, zahvalnošću drugih ljudi, nečim drugim? Kako izgleda idejna beskonačnost (identifikacija sa Bogom?) kada čovek ostvari beskonačnost svoje ličnosti - ne verujem da je sa 76 godina prosečnog ljudskog veka ovo moguće, ali kao šta kaže Vladeta Jerotić, oboženje se nastavlja posle smrti. Zašto je čoveku uopšte potrebna ta identifikacija? Šta bi bio čovek bez toga? Kako izgleda čovek koji ne živi i ne dozvoljava svojoj mnogostrukoj ličnosti da se razvije? Da li se i ovde postavlja pitanje mere? Kako uskladiti kvalitet razvoja(plemenitost?) sa kvantitetom - ili svi putevi vode u Rim?

Posle sam još video i ovaj link sa ocem Romilom u gostovanju u emisiji Agape ovde.