Smrt trave

 Kao dečka sam čitao. U jednom periodu, negde oko recimo 5. - 6. razreda sam upoznao i SF. Sećam se, tokom nekog letnjeg raspusta u Staparu, gde sam inače provodio sve raspuste, sam napred u sobi, poluzamračenoj, čitao Smrt Trave:

Nisam ni znao ni pretpostavljao da ću biti živi svedok tome!! Danas, gledam, pod ovim vrelim talasom, kako trava umire.

A kako je bila meka trava u kanalu ispred kuće. Zelena. Imam utisak da smo celo detinjstvo proveli na mekoj, hladnoj, zelenoj travi. Sada je trava žuta, suva, oštra, ispucala, načeta, tvdra, negostoljubiva, neprivlačna...mrtva. Smrt trave.

Jevanđelje po Mateju

Dođite k meni, svi vi umorni i bolesni - i ja ću vas ozdraviti.

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

Četovanje

 Nekad u vreme IRC-a je bila popularna šala:"Mani se sinko četovanja!" - aludirajući na IRC chat, a i na čet(nik)ovanje. To je bilo pre nekih 20 godina. I sad opet imamo ChatGPT! 

Borba ili oslobađanje?

 Borba protiv straha, ili oslobađanje od straha?

Deus ex machina

 Posle 20 godina rada za kompjuterom mogu sa sigurnošću da kažem:"Bog nije u kompjuteru!" Tako da ova grčko - latinska izreka nije tačna! There is no God in the machine!

Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju

 Kada smo se vraćali sa Raba, iz odmarališta, neke hiljadu devetsto osamdeset i neke, recimo 1988. ili 1989. u Sevetransovom autobusu smo slušali pesma Bijelog Dugmeta, "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo", tj. "Ko ne sluša pjesmu slušaće oluju!"...Bilo je dosta proročanskog u toj izjavi... Upravo dok sam kucao ovo i malo čačkao internet, sam video da je pesmu "KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU", napisao Branko Miljković, evo te pesme.

Poeziju će svi pisati

San je davna i zaboravljena istina

koju više niko ne ume da proveri

sada tuđina peva ko more i zabrinutost

istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže

sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti

cvet između pepela i mirisa

oni koji odbijaju da prežive ljubav

i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad

vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje

i zemlja koja ostaje verna smrti

jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana

tamo gde je bilo srce stajaće sunce

i neće biti u ljudskom govoru takvih reči

kojih će se pesma odreći

poeziju će svi pisati

istina će prisustvovati u svim rečima

na mestima gde je pesma najlepša

onaj koji je prvi zapevao povući će se

prepuštajući pesmu drugima

ja prihvatam veliku misao budućih poetika:

jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik

ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU

ali:

HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA

KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ?

Depresija kao krst

 Ovo je preduboka tema da bih je samo pisao ovde. Zato samo naslov kao vodič za nekog zainteresovanog za ovu temu da mi se javi da pričamo o ovome. "Ali postoji nešto usred takve beznadežnosti kad Bog ostane tvoja jedina nada. Samo tada čovek može osetiti njegovo prisustvo." - Božiji čovek, film o Nektariju Eginskom