Kao dečka sam čitao. U jednom periodu, negde oko recimo 5. - 6. razreda sam upoznao i SF. Sećam se, tokom nekog letnjeg raspusta u Staparu, gde sam inače provodio sve raspuste, sam napred u sobi, poluzamračenoj, čitao Smrt Trave:
Nisam ni znao ni pretpostavljao da ću biti živi svedok tome!! Danas, gledam, pod ovim vrelim talasom, kako trava umire.
A kako je bila meka trava u kanalu ispred kuće. Zelena. Imam utisak da smo celo detinjstvo proveli na mekoj, hladnoj, zelenoj travi. Sada je trava žuta, suva, oštra, ispucala, načeta, tvdra, negostoljubiva, neprivlačna...mrtva. Smrt trave.
Нема коментара:
Постави коментар