Upravo sam sa besom, na polovini citanja, zatvorio Prirucnik za ratnika svetlosti Paula Koelja - zbog sledece recenice i zakljucaka koje sam izveo:"Vedar i spokojan, stize do svetog mesta i obavija se neunistivim plastom vere". Pobesneo sam zbog toga sto autor prodaje svoje licno vidjenje zivota kroz formu Prirucnika! I shvatio sam zasto sam uzivao citajuci Danila Kisa - zato sto je on opisivao ono sto je dozivljavao, najrealnije moguce se prisecao onoga sto je bilo, a to nije bojio svojim stavovima prema zivotu, nego je davao slobodu citaocu da dozivi, a nije se bavio preobracanjem citaoca, nije ih silovao kao Paulo Koeljo. Koeljo, kao, svojim otvorenim i polumisticnim recenicama daje slobodu citaocu, ali on u stvari daje slobodu citaocu u okviru svog licnog okvira misljenja, vere i stavova. Cim mi neko prodaje svoju filozofiju pod velom umetnosti, to je manipulacija, a Koeljo je izgleda vrhunski manipulator, posto ljudima, na njihova opravdana pitanja (zbog kojih sam i ja uzeo ovu knjigu) ne pomaze da otkriju svoje odgovore, nego im nudi svoje odgovore, zamotane u oblande umetnosti, kao tacne i jedine moguce. Nosi se Koeljo!!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар