Korist i interesovanje

Čoveku nisu prvo izrasle noge pa se onda upitao - a šta bih ja mogao da uradim sa njima, nego je potreba za nogama dala čoveku noge.

Dakle, ako smo naučili (ili učimo) neku veštinu ili osobinu, pa se tek naknadno upitamo: "A kako bih ja to mogao da iskoristim?", ukazuje na veštačku, neautentičnu, spolja diktiranu motivaciju.

Nisam protiv učenja. Takođe to nešto "veštački" naučeno može da nas dovede i do neke teme za koju ćemo biti autentično motivisani. Ono što želim da kažem je da čovek treba sluša sebe i radi ono što je on autentično, a u cilju da bude zadovoljniji u životu, i na korist sebi i drugima. To ne znači takođe potvrdu da "ako budem radio ono što volim, biću uspešan u tome", pošto je kategorija uspeha ona koja kvari gornju implikaciju. Neko može da radi što voli, bude super u tome, a da ne bude plaćen za to itd...

Za učenje je potrebna voljna aktivnost, dakle moramo da se prisilimo da učimo, pošto autentična volja brzo ispari.

Kod mene je sledeći primer - ja se npr. nikad nisam upitao, nakon što sam pročitao neku knjigu - kakvu korist bih ja sad mogao izvući iz te knjige, niti pri izboru knjige konsultujem pitanje koristi. Jer čim postavim sebi pitanje koristi, ja znam da to nije moja autentična želja i da tu stvar, za koju se pitam, kakvu bih korist imao od toga, nikad neću dovršiti. Tome svedoče većina stručnih, nepročitanih knjiga, koje sam kupovao sa stanovišta koristi, a ne sa stanovišta interesovanja za to.

Naravno, postoje (kod nekoga) i idealne kombinacije gde neko iz onoga što ga interesuje ima i korist.

Upozorenje kod nasleđivanja

Proces nasleđivanja može biti veoma bolan (čitaj skup). Država hvata ljude na kvake - nije isto prihvatiti se nasledstva i ustupiti ga, u poređenju sa odreći se nasledstva iako suštinski to završi kod iste osobe.

Posao javnog beležnika bi bio da upozori ljude na te kvake, ali on to, bar u našem slučaju nije radio, nije nas upozorio na posledice deobe koju smo načinili, kao ni na posledice tih suptilinih formulacija. A od formulacije(dakle ne suštine, nego formulacije!!) ugovora o nasleđivanju zavisi koliki će se porez platiti, a država je napravila beskonačno kvaka i rupa, na kojima ljudi koji to ne znaju, mogu da padnu, kao što smo pali ja i moja porodica.

Tako da je najsigurnije angažovati dobrog advokata, kome je to struka(nasleđivanje i porezi), kome će naravno trebati platiti tu uslugu, ali će njegova usluga biti daleko jeftinija nego što će biti plaćene greške koje će svako nevičan pravu platiti ako pokuša taj proces da izvede sam.

SFRJ i Tinder

Dok ja čitam Marka Vidojkovića o tome kako bi potencijalno izgledala Jugoslavija (SFRJ) da se nije raspala u knjizi "E baš vam hvala!", i analiziram zapise Latinke Perović o uzrocima raspada SFRJ, i još neke tako knjige, čujem, slušam vidim i ne verujem, da je nivo konzumerskog pristupa dosegao danas tako daleko, da postoji aplikacija kao što je Tinder, gde na swipe levo desno, upoznaješ i muvaš se sa nekim....Užasnut sam time i shvatio sam koliko sam mator i gde su ostale zarobljene moje misli\stil\emocije\mindeset - u SFRJ. Jesam ja prihvatio i neke nove stvari, ali te nove stvari nužno imaju neko uporište u nekom, za mene, normalnom sistemu vrednosti, dok ovaj današnji sistem vrednosti deklarišem kao potpuno, ne nenormalan, nego nakazan, glup, antidruštveni, antiljudski, nekulturni, ne znam ni sam koju više reč da nađem za to. U stvari znam - mator sam i pregazilo me vreme...ali nije mi ni žao što ne pristajem i ne učestvujem u ludačkoj civilizaciji.

(Ne)promenljivost

Pokušati zaboraviti nešto što je duboko u nama (rezultat ranog učenja) je kao pokušaj da se, na primer, zaboravi maternji jezik - ne može se svesno raditi na zaboravljanju maternjeg jezika(ovo je samo metafora za ostale, dublje, psihološke stvari).

Ono što jedino može da se uradi je da se maternji jezik ne koristi, da se ne misli na njemu, nego na stranom jeziku, i tako puno vremena(više desetina godina?), a i onda je pitanje da li ćemo ga u potpunosti zaboraviti - nećemo!! Zaboravićemo neke reči, ali jezik nećemo.

On nije dostupan našem raciju, mi ne znamo kako ga znamo, koja su njegova pravila (sem nekih, koja nisu baš intuitivna, npr. da li se da li piše zajedno ili odvojeno). Mi ne znamo ništa o jeziku, a opet znamo da ga govorimo i razumemo.

Tako je, po mome mišljenju, sa svime što čini deo ranog učenja, a to opet znači da kako smo u detinjstvu iskrojeni(kroz sve ono što je deo nas, čini nas, i ne vidimo ga u velikom mozgu - dakle nije deo mišljenja) je manje više nepromenljivo. Možemo da učimo nove obrasce, ali stari, nesvesni, stavovi i dalje deluju u nama i utiču na nas.

Isceljenje

Tokom gledanja filma Isceljenje, u glavi mi se pojavila jedna misao. Ne mogu da govorim za ostale vere, pa ću da kažem samo za pravoslavlje - "U pravoslavlju nema mesta očajanju!!!!" To je toliko jaka misao, odsustvo očajanja, da mi čitav psihofizički sistem odreaguje na tu misao - sa osmehom na licu, i prijatnim osećajem u stomaku - kao da osetim neku vrstu sreće.

Konačno nešto o definiciji modela

Ovo sam uzeo sa sajta Stivena Hokinga:"One can not ask whether the model represents reality, only whether it works. A model is a good model if first it interprets a wide range of observations, in terms of a simple and elegant model. And second, if the model makes definite predictions that can be tested and possibly falsified by observation."

Gde je logout iz aplikacije?????

Danas sam poludeo na novi telefon koji sam dobio - poslovni, pošto je starom istekao ugovor. Pametni, android based telefon!!!! Ono što me je najviše iznerviralo je to što ne postoji logout dugme!!! Skoro ni jedna aplikacija ga nema!! Sad najobičnija glupa stvar koja treba kratkoročno da odradi neki posao smatra da treba da bude servis koji će da trči u pozadini!!! Naći logout na Messindžeru - ne može, naći na Skajpu - ne može. Odvratno....Po meni je to odvratan potez tvoraca aplikacija, rekao bih da je to silovanje - aplikativno silovanje, gde ne možeš da kažeš - sad je dosta. Muka mi je od toga. Onda moram da idem i da ubijam aplikaciju, ali i to nisam baš siguran da je odradilo posao, pošto, za razliku od starog android telefona koji sam imao, ne postoji lista aplikacija koje trenutno trče. Onda se skine neka Task Manager aplikacija, koja to kao prikaže, koja takođe nema logout dugme!!! Dođe mi da ga zavitlim kroz prozor.