Pokušati zaboraviti nešto što je duboko u nama (rezultat ranog učenja) je kao pokušaj da se, na primer, zaboravi maternji jezik - ne može se svesno raditi na zaboravljanju maternjeg jezika(ovo je samo metafora za ostale, dublje, psihološke stvari).
Ono što jedino može da se uradi je da se maternji jezik ne koristi, da se ne misli na njemu, nego na stranom jeziku, i tako puno vremena(više desetina godina?), a i onda je pitanje da li ćemo ga u potpunosti zaboraviti - nećemo!! Zaboravićemo neke reči, ali jezik nećemo.
On nije dostupan našem raciju, mi ne znamo kako ga znamo, koja su njegova pravila (sem nekih, koja nisu baš intuitivna, npr. da li se da li piše zajedno ili odvojeno). Mi ne znamo ništa o jeziku, a opet znamo da ga govorimo i razumemo.
Tako je, po mome mišljenju, sa svime što čini deo ranog učenja, a to opet znači da kako smo u detinjstvu iskrojeni(kroz sve ono što je deo nas, čini nas, i ne vidimo ga u velikom mozgu - dakle nije deo mišljenja) je manje više nepromenljivo. Možemo da učimo nove obrasce, ali stari, nesvesni, stavovi i dalje deluju u nama i utiču na nas.
Ono što jedino može da se uradi je da se maternji jezik ne koristi, da se ne misli na njemu, nego na stranom jeziku, i tako puno vremena(više desetina godina?), a i onda je pitanje da li ćemo ga u potpunosti zaboraviti - nećemo!! Zaboravićemo neke reči, ali jezik nećemo.
On nije dostupan našem raciju, mi ne znamo kako ga znamo, koja su njegova pravila (sem nekih, koja nisu baš intuitivna, npr. da li se da li piše zajedno ili odvojeno). Mi ne znamo ništa o jeziku, a opet znamo da ga govorimo i razumemo.
Tako je, po mome mišljenju, sa svime što čini deo ranog učenja, a to opet znači da kako smo u detinjstvu iskrojeni(kroz sve ono što je deo nas, čini nas, i ne vidimo ga u velikom mozgu - dakle nije deo mišljenja) je manje više nepromenljivo. Možemo da učimo nove obrasce, ali stari, nesvesni, stavovi i dalje deluju u nama i utiču na nas.
Нема коментара:
Постави коментар