Hteo sam da napišem ovo:"Sve što vodi ka životu je dobro, sve što vodi ka smrti je loše." Ali, ono što me je u stvari navelo da napišem ovaj blog je sledeće - reč život sam osetio da hoću da napišem malim slovom, a smrt velikim slovom, tj. ta rečenica bi izgledala ovako:"Sve što vodi ka životu je dobro, sve što vodi ka Smrti je loše." Za mene je život proces, sa malim slovom, a Smrt je događaj, Final Event. A kako bi bilo dobro kada bih osetio da je život u stvari Život? To bi značilo da dobro stvare ne vode životu kao procesu, (mada to ne znači da ne bi bilo tako), nego bi dobre stvari vodile ka personifikaciji života, a to je Život, to je Bog! Dakle, Bog je personifikacija života. Jako mi se sviđa ova postavka, jako mi je delatna, konačno osećam neku vrstu merila kojom mogu da odlučujem i merim svoje životne odluke. Odluke koje vode ka životu su od Boga i za Boga i za Život, a odluke koje vode u Smrt nisu.
A koliko bi tek bilo strašno zamisliti da Smrt nije događaj, nego da je Smrt u stvari smrt - nešto što teče i ne prestaje dugo vremena...
Нема коментара:
Постави коментар