Generalizacija i specijalizacija - deo 2

Što više razmišljam o ovoj temi vidim koliko je njena zloupotreba u stvari jako moćno oružje od koga se ljudi moraju uz veliki napor braniti. Koliko toga ima u politici toliko i u dnevnim "novinama". Da li su "novine" još uvek novine, o tome drugom prilikom. Pre bih rekao da su to platforme za generisanje prometa uz bilo kakve sadržaje samo radi privlačenja view-ova gledalaca, generisanja klikova, poseta itd. Sve u svemu - sranje.

No, jedan od njima omiljenih načina za generisanje prometa je korišćenje generalizovanih naslova, a kada se pročita članak vidi se da se radi o pojedinačnom slučaju i da je generalizacija izvedena iz jednog slučaja. Po meni je to bezobrazluk koji bi trebao da se kažnjava. Da li je to sloboda izražavanja? Da li je sloboda izražavanja, tj. sloboda javne reči istovremeno i sloboda za glupost, sloboda da kič, sloboda za laž, sloboda za manipulaciju? I možda da postavim opštije pitanje - šta je istina u virtuelnom svetu? Nisu li istina i virtuelnost isključive kategorije i da se ne može pričati o istini u virtuelnom svetu, tj. da ona ne može da egzistira u virtuelnom svetu? Problem je takođe što ljudski mozak ima problem da odbaci virtuelnost kao laž, pošto virtuelni svet izaziva iste ili jako slične emocije kao i realni svet. I sad mi pada na pamet - što realni svet bude postajao sve neprijatniji, dosadniji, naporniji, ružniji, ljudi će sve više pribegavati virtuelnom svetu i maltene birati svoje virtuelno isksustvo, virtuelni doživljaj i virtuelne emocije. Matriks brale...Izbor između sive realnosti, glupog grada, smor komšije, neuređenog dvorišta, smrdljivih kontejnera, pašteta stanovanja sa jedne strane i bilo kojeg iskustva koje poželiš sa druge strane...Mislim da će to biti jedan teški izazov za ljude da se odupru tome. Zvuči kao droga - što i jeste...

Nazad na gen spec :-) 

Recimo da neka firma dobije atribut da je loša. Kako to tumačiti i da li je to tačna izjava. Iskren da budem ja ne bih znao šta da radim sa takvom izjavom. Da li iz te izjave možemo da zaključimo da su ljudi koji rade u njoj loši (specijalizacija) ili da npr zaključimo da je država u kojoj ta firma radi loša (generalizacija). Mislim da ne može biti tačno ni dobro ni jedno ni drugo. Dakle, da bismo zaključili nešto potrebno je da se tačno i pravilno izrazimo. To je potrebno ne samo ljudima koji slušaju tu vest spolja, nego npr i menadžmentu. Da bi neko mogao da upravlja tom firmom on ne sme da izvodi generalizacije i specijalizacije nego da tačno formuliše problem. Što tačniji neko ima Referentni Okvir (TA termin koji predstavlja mapu sebe, drugih i okoline), dakle što je tačnija mapa nekog sistema, što ona više i preciznije odgovara realnosti, to se po njoj može bolje upravljati. 

Tako da odavde mogu da se izvedu zaključci da neko korišćenjem specijalizacije i generalizacije (na pogrešan način) u stvari zamagljuje tu mapu i namerno je čini nečitljivijom i tako otežava život tim ljudima na koje te poruke utiču, tačnije on namerno MANIPULIŠE sa njima, najčešće u račun svoje koristi. 

Dakle savet onima koji su objekti manipulacije - proverite izjave da li su precizne i da li su manipulativne. Namerno ne spominjem da je potrebno proveriti tačnost (istinitost) pošto za to najčešće nemamo mehanizme. Radite na poboljšanju kvaliteta vaše mape, učeći, čitajući, razmišljajući.

Poruka subjektima manipulacije - nosite se u tri lepe!!!