Setnja

Danas je u Somboru prohladan dan, iako je vec kraj aprila. Oblacno, bez kise, temperatura negde oko 8 stepeni. Otac, Mihajlo (moj sin) i ja smo isli u setnju, putanjom kojom je i nas otac vodio mene i mog brata pre recimo 30 i kusur godina. Mi smo to zvali - idemo u Sabac. Ali ne zelim sad da pisem o tom vremenu koliko u svom uzivanju u setnji. Napolju je hladno, i nije sparno. Sve je zeleno. I sve je mirno.  U dvoristima kuca se svasta moze videti, a posto je to gde idemo u setnju na obodu Sombora, mozemo da vidimo i zelene njive. Nisam ni znao kako setnja moze da prija, pa sam se setio svoje "organske" zelje i ljubavi prema Sloveniji….Da sam kojim slucajem (ili voljom?) uspeo da odem tamo, zivim, snadjem se i stabilizujem, mislim da bi mi ta zemlja bila idealna, bas zbog kolicine staza za setnju, i uopste te kulture i setackog(prirodnog) duha koji tamo vlada. Nista i niko mene ne sprecava da idem i da setam po Fruskoj Gori, ali iz nekog razloga ne idem tamo -  verovatno treba da razvijem naviku.
Pisem ovo kao podsetnik sebi koliko uzivam u setnji - posto kada krene onaj "redovni", usanceni zivot, cesto zaboravim na to….