Poklon za Uskrs

Uskrs 2017. Video sam jednu stariju gospodju, kako sedi preko puta mene  i pije kafu u poslasticarnici Dubrava u Somboru. Pregledao sam svoje mentalne pregrade u potrazi za njom - poznata mi je, nekako je povezujem sa osnovnom skolom, ali dalje ne ide. Pridjem ja njoj i kazem da mi je poznata, ali da ne mogu dalje da se setim odakle. I ispostavi se da je to nastavnica srpskog jezika M. M., iz skole Ivo Lola Ribar iz Sombora. Ali ona nije meni bila predavala, pa sam zato shvatio zasto sam samo svestan njenog lika, ali ne i uloge - vidjao sam je u skoli. Zapocenmo pricu i ja shvatim kako je zena puna zivota. Ima 80 godina, vozi bicikl, prica o svom sinu koji treba da ide u penziju, kako je dosluzila majku, kako je vodila djake na ekskurziju. I najbolja stvar, propracena veoma autenticnom neverbalnom porukom:"Kako sam ja volela svoj posao!" pa je pricala o tome, kako se osecala na poslu, sta je radila. gomila svesaka za pismeni, pregledanje lektire.
Meni je puno znacio taj susret - bio je bas u duhu Uskrsa - a to je da covek moze da bude pun energije, ziv, pozitivan, i tokom zivota i u starosti. Zivot je dug u stvari. Treba ga znati koristiti i iskoristiti. Treba ziveti. Ta poruka i energija te zene, njen jasan pogled, njena prica, su mi pravi poklon za Uskrs. Cak i taj susret ima neku izvan-standardnu poruku. Svakom od nas se da sansa, prilika, samo je pitanje da li cemo je prepoznati i iskoristiti. (ne volim ovu rec iskoristiti - previse je utilitarna za ovako suptilan susret). I ja sam u pocetku hteo da predjem preko tog pitanja, ko je ona, i da zaboravim na taj susret, ali sam ipak prisao toj zeni, i dobio poklon od nje, iako ga ona mozda nije ni svesna da mi ga je dala. Hvala joj.