Razmišljam jutros o tome kako sam slušao priče (a nešto i sam doživeo), koje kažu kako je američki stil života okrenut u velikoj svojoj meri ka poslu. Pa i recimo da je tako. I kako onda ljudi kažu - Amerika je za one koji hoće puno da rade. Pa recimo i da je to tako.
Ali onda se uporedi to sa Srbijom. Neka se ovde možda malo manje radi (računajući sate provedene na poslu). I za ovo što mi radimo ovde zaradimo npr. 500 evra (700 dolara) za 4x40 radnih sati.
Neka se u Americi radi prosečno 9 sati, plus zbog većih udaljenosti radnih mesta od posla, neka bude i 11 sati. Recimo da je prosečna Američka plata koja je u rangu ove srpske, nekih 60000 dolara godišnje, što je 5000 dolara mesečno. 5000 dolara za 4x55 radnih sati.
Iz toga proizilazi sledeće:
Srbija: 700 dolara za 160 radnih sati.
Amerika: 5000 dolara za 220 radnih sati.
Srpski sat vredi 4.37$, dok američki sat vredi 22.7$. To znači da je američki sat 5.2 puta vredniji od srpskog sata. A to znači da bi mi u Srbiji trebalo da radimo 5.2 puta više(gledano u intenzitetu ili vremenu provedenom na poslu) da bi smo postigli nivo rada kao u Americi.
Sada treba zamisliti prosečno srpsko radno mesto i onda zamisliti da je u toku prosečnog radnog vremena potrebno uraditi 5 puta više stvari. To bi bio pakao, i tu bi se čovek osećao mnogo gore nego da radi onih 11 sati u Americi.
Zato bih ja rađe radio po Američkom radnom ustrojstvu...
Takođe ljudi pogrešno misle kako je eto Amerika loša zemlja, zato što ima ne znam koliko siromašnih. Ja bih rekao da je Amerika socijalno odgovornija država od Srbije. A to proizilazi iz njenog customer oriented poslovnog pristupa. To podrazumeva podizanje nivoa kvaliteta usluga, a to opet zahteva jako puno radnih mesta. Neka od tih mesta nisu preterano zahtevna, i takva mesta omogućavaja ljudima umesto da budu socijalni slučajevi da rade, i zarade pošteno svoju platu. Ja sam video jedno takvo zanimanje - čovek stoji kod pokretne trake koja donosi kofere iz aviona, i uspravlja ih, da bi putnicima bilo lakše da ih uhvate za dršku.
Ali onda se uporedi to sa Srbijom. Neka se ovde možda malo manje radi (računajući sate provedene na poslu). I za ovo što mi radimo ovde zaradimo npr. 500 evra (700 dolara) za 4x40 radnih sati.
Neka se u Americi radi prosečno 9 sati, plus zbog većih udaljenosti radnih mesta od posla, neka bude i 11 sati. Recimo da je prosečna Američka plata koja je u rangu ove srpske, nekih 60000 dolara godišnje, što je 5000 dolara mesečno. 5000 dolara za 4x55 radnih sati.
Iz toga proizilazi sledeće:
Srbija: 700 dolara za 160 radnih sati.
Amerika: 5000 dolara za 220 radnih sati.
Srpski sat vredi 4.37$, dok američki sat vredi 22.7$. To znači da je američki sat 5.2 puta vredniji od srpskog sata. A to znači da bi mi u Srbiji trebalo da radimo 5.2 puta više(gledano u intenzitetu ili vremenu provedenom na poslu) da bi smo postigli nivo rada kao u Americi.
Sada treba zamisliti prosečno srpsko radno mesto i onda zamisliti da je u toku prosečnog radnog vremena potrebno uraditi 5 puta više stvari. To bi bio pakao, i tu bi se čovek osećao mnogo gore nego da radi onih 11 sati u Americi.
Zato bih ja rađe radio po Američkom radnom ustrojstvu...
Takođe ljudi pogrešno misle kako je eto Amerika loša zemlja, zato što ima ne znam koliko siromašnih. Ja bih rekao da je Amerika socijalno odgovornija država od Srbije. A to proizilazi iz njenog customer oriented poslovnog pristupa. To podrazumeva podizanje nivoa kvaliteta usluga, a to opet zahteva jako puno radnih mesta. Neka od tih mesta nisu preterano zahtevna, i takva mesta omogućavaja ljudima umesto da budu socijalni slučajevi da rade, i zarade pošteno svoju platu. Ja sam video jedno takvo zanimanje - čovek stoji kod pokretne trake koja donosi kofere iz aviona, i uspravlja ih, da bi putnicima bilo lakše da ih uhvate za dršku.
Нема коментара:
Постави коментар