Ne znači da je nešto istina:
1. ako smo dugo verovali u to
2. ako nam je bilo jednostavno da verujemo u to
3. ako nam je teško da poverujemo u nešto što je suprotno našoj dosadašnjoj istini
Jednostavno čovečiji mozak nije sazdan da veruje u nešto (a to znači da ima izgrađene dobre neuro auto-puteve i da impulsi lako prolaze), i da onda to u šta smo mi verovali prestane da bude tačno zato što se realnost promenila ili to u šta smo verovali nikad i nije bilo tačno ali smo mi nekritičkim učenjem, pogotovo kada smo mali, prihvatili neke stvari kao tačne.
Čovečiji mozak još uvek funkciniše kao da je praistorijsko okruženje. Jednom naučena stvar da je tigar opasan se neće menjati do kraja života. Niti se menjala u generacijama pre toga, niti će se menjati generacijama posle toga.
U savremenom svetu, pogotovo za veštačke stvari, čovekov mozak loše funkcioniše i teško se oslobađa naučenog. Previše promena - u jednom periodu važi jedna istina, a nakon toga ona više ne važi nego važi druga, pa onda posle te druge dođe i treća istina.
Tako da prava mudrost, pročitao sam negde, ne leži toliko u sposobnosti da naučimo nešto, nego da se odučimo od nečeg. To nije lako, čak bih rekao da je fiziološki i nemoguće, tj. da čovek neupotrebom nekog neurološkog puta neće smanjiti njegovu prohodnost. Ali ono što čovek može da uradi je kreira novu istinu - novi neuro auto put. I dalje će se u njemu, pogotovo kada je emotivno pobudjen, aktivirati stari auto put i verovanje u staru istinu, ali uz vežbu i disciplinu, i novi autoput će postajati sve brži i brži, i čovek će usvajiti novu istinu. Tako će u čoveku koegzistirati stara i nova istina.
1. ako smo dugo verovali u to
2. ako nam je bilo jednostavno da verujemo u to
3. ako nam je teško da poverujemo u nešto što je suprotno našoj dosadašnjoj istini
Jednostavno čovečiji mozak nije sazdan da veruje u nešto (a to znači da ima izgrađene dobre neuro auto-puteve i da impulsi lako prolaze), i da onda to u šta smo mi verovali prestane da bude tačno zato što se realnost promenila ili to u šta smo verovali nikad i nije bilo tačno ali smo mi nekritičkim učenjem, pogotovo kada smo mali, prihvatili neke stvari kao tačne.
Čovečiji mozak još uvek funkciniše kao da je praistorijsko okruženje. Jednom naučena stvar da je tigar opasan se neće menjati do kraja života. Niti se menjala u generacijama pre toga, niti će se menjati generacijama posle toga.
U savremenom svetu, pogotovo za veštačke stvari, čovekov mozak loše funkcioniše i teško se oslobađa naučenog. Previše promena - u jednom periodu važi jedna istina, a nakon toga ona više ne važi nego važi druga, pa onda posle te druge dođe i treća istina.
Tako da prava mudrost, pročitao sam negde, ne leži toliko u sposobnosti da naučimo nešto, nego da se odučimo od nečeg. To nije lako, čak bih rekao da je fiziološki i nemoguće, tj. da čovek neupotrebom nekog neurološkog puta neće smanjiti njegovu prohodnost. Ali ono što čovek može da uradi je kreira novu istinu - novi neuro auto put. I dalje će se u njemu, pogotovo kada je emotivno pobudjen, aktivirati stari auto put i verovanje u staru istinu, ali uz vežbu i disciplinu, i novi autoput će postajati sve brži i brži, i čovek će usvajiti novu istinu. Tako će u čoveku koegzistirati stara i nova istina.
Нема коментара:
Постави коментар