Korišćenje sposbnosti radi ostvarivanja lične koristi čak i kada znamo da su naše metode manipulacija

Pojavilo mi se interesantno pitanje. Čitam knjigu Crni Labud, koja kaže npr da to što imamo argumente koji potvrđuju neku stvar ne znači da je ta stvar istinita. I sada ako neko zna tu logičku igranku, da li on ima etičko pravo da koristi argumente za ostvarivanje koristi za sebe.
Evo primera - čitam knjigu o zdravoj ishrani koja je prepuna pisama koji potvrđuju da je zdrava ishrana njima spasila ili poboljšala život. A u knjizi nećete naći pisma čitalaca koji nisu preživeli (iako su se hranili zdravo kao i oni što su preživeli) zato što, jel, nisu preživeli, pa ne mogu da napišu pismo.

Tako da iz ovoga proizilazi određen zaključak koji bi trebao da nekoga uveri da ovakva argumentacija nije na mestu. E sad, neko ne može to znati, pa je koristiti, i recimo da onda ta osoba ima opravdanje. A neko ko zna za taj zez da ne koristi i onda je on u recimo lošijem položaju, pošto se ponaša etički.