Svi su otišli kući

Petak je veče.
Svi su otišli kući
Iz indijčeve kancelarije.
Nizak, utonuo u stolicu.
O čemu li razmišlja.
Indijac u Srbiji,
sam u kancelariji,
utonuo,
petkom uveče.

Kompromis

Juče u razgovoru sa jednom starijom, mudrom ženom, a danas to iskusio. Kaže žena kako je pravila previše kompromisa u životu. Ja je pitam koje kompromise - a ona će na to - sretala se sa ljudima koji joj se nisu dopadali, ali joj je to bio posao da se sreće sa ljudima, a među njima obavezno ima i onih koji joj se ne dopadaju, ali kao, to je nužnost posla, pa onda nekako to prihvatiš tako.
Sada sa ove distance ona to doživljava kao kompromis koji neće više da pravi - sada, u penziji se sreće samo sa ljudima koji joj se dopadaju.

Ja sam danas imao iskustvo na poslu gde sam se sretao sa ljudima koji mi isisavaju energiju - da li svojim ponašanjem ili na način da ja o njima razmišljam kao o ljudima koji mi se ne dopadaju.
I onda se pitam - da li ja pravim kompromis? - Da, pravim ga.
Da li se osećam bolje sa tim ljudima? Ne, to me iscrpljuje.
Da li treba da ostanem u prisustvu tih ljudi? - NE!!!!

Strategy and philosophy

Strategy is for business what philosophy is for life.

Nešto od Pitera Drakera

"The present day belief that a responsible professional cannot rise above his own self-interest is little but vulgar superstition."

Podanašnjenje budućnosti (i prošlosti)

Čitajući knjigu Spoticanje o sreću (Stumbling on happines) Danijela Gilberta. Kaže da mi pogrešno percipiramo vremenski horizont(prošlost i budućnost), dok dobro percipiramo prostorni horizont - ako je nešto malo i vidimo malo detalja to znaci da je daleko u prostoru. Za vreme (pogled unapred i unazad), pošto za prošlost nismo upamtili podatke a za budućnost ih ne znamo, mozak koristi prezentizam (podanašnjenje), a to znaci da će rupe da popuni onim kako je danas. I to obično bude jako pogrešno. Primeri SF romana iz 50tih godina 20tog veka - nigde nema probušenih noseva, bradavica, interneta itd. Znači žestok promašaj ako se pokuša podanašnjenje budućnosti.

Pa tako ni ja ni moj život u budućnost ne može da bude podanašnjen, zato što nemamo podatke kako će budućnost da izgleda.

Takodje, zbog toga što nam je budućnost dalja mislimo da će nam nešto u budućnosti biti lakše nego danas što je pogrešno(opet posledica loše percepcije vremenskog horizonta), pošto će ta budućnost jednom da postane danas, i onda ćemo da imamo isti problem kao i danas. A to znači da ono što nam je danas teško da će nam biti isto toliko teško i u budućnosti. A to opet znači da ono što ne uradimo danas(zato što nam je iz nekog razloga teško), nećemo uraditi ni u budućnosti. A to opet znači da ono što smo mislili da ćemo da uradimo u budućnosti treba da uradimo sada, pošto nam od budućnosti nema pomoći, tj, neće nam biti lakše. Dakle, treba raditi danas a ne ostavljati za budućnost.

Dve interesantne izjave

Jedna je iz nekog češkog filma. Pitaju glavnog junaka da li veruje u Boga, a on odgovara:"Voleo bih, ali ne znam kako."

Druga je iz knjige A Philosopher's Notes od Brian Johnson:"What we can be, we MUST be."

Personal self-renewal - John W. Gardner

Ovo sam našao na sledećoj lokaciji

Jako koristan i interesantan članak.