Ne znam iz kog razloga, i kako mi je to doslo na pamet, ali sinoc sam kada sam legao, razmisljao kod koga su u ulici Dr. Stevana Popovica (bivsi naziv Ive Lole Ribara, a u Staparu poznata kao Bakariš) na ulici bile klupe ispred kuće, u onom delu Bakariša u kome sam ja odrastao. To je deo od Joce pa do Abića.
Idem prvo tom stranom ulice - kod Joce je bila i još uvek postoji klupa, mi je u šali zovemo parlament, pošto se tamo vode veoma važni razgovori - Staparci će znati o čemu pričam.
Onda ide kuća moga druga Steve (Šoleta). Kod njega ne mogu da se setim da li ima klupa, ali je bila sigurno.
Zatim ide Rajkina kuća. Kod njih je bila klupa, ali sada je nema. Kod komšije Slavka nema klupe, a tu nije ni postojala klupa pošto kada sam ja bio u Staparu kao dete, tu i nije bila kuća.
Kod nas, na broju 79 nije bila klupa.
Onda pored nas, kod Marinka je bila i ima klupa. Kod Ivše i Zore mislim da nema klupa, ali da je možda bila kada im je ispred kuće bio prilično razvijen šimšir.Znam da je u tom šimširu bio neki ogroman kamen - stena. Danas Ivša i Zora izlaze na ulicu i sede na pletenim stolicama.
Kod Grozde je bila i ima klupa. Onda pored nje je Vukicina kuća. Tu mislim da nikad nije bilo klupe. Onda kod Lale Aperlića je bila klupa i na toj klupi, koja je sa jedne strane bila uprta u orah sam proveo jako puno vremena. Bila je nekako mekana, niska, i na njoj smo igrali fliper. O tome kako smo pravili svoje flipere na dasci, od eksera, gumica i štipaljki ću napisati poseban članak pošto je to stvarno bilo dečije tehnloško dostignuće.
Dalje kod Tuljka je bila i mislim da još uvek ima klupa. Abićeva kuća gleda na drugu ulicu, tako da sad prelazim na preku stranu. Sa preke strane ima 2 kuće za koje nisam nikad znao ko su ti ljudi, kao što ni sada ne znam ko tamo živi. Onda dolazimo do Drage kod koga ima klupa. Onda opet jedna kuća koja je bila izgleda od nekih gastarbajtera i nisam nikad znao ko su oni i da li dolaze uopšte. Onda ide kuća Branka tesara, gde ima klupa. Pa kuća od Krstića gde je bila klupa, pa kuća od Legionara (zaboravio sam kako se zove), gde je bila klupa (naslonjena na plavo ofarbana drva), pa onda Kajina i Mirina kuća, gde je, dok sam ja bio mali, bilo glavno mesto za okupljenje i divan a ponekad i kartanje. Tu je svako veče sedelo više ljudi, i kada smo išli u selo oni se ućute kada prolazimo, zagledaju ko je to i čiji je to deran, mi smo se uvek fino javljali dobro veče,a oni su onda nastavljali sa svojim razgovorima.
Pored Kajine kuće je Drenkina kuća, ispred koje je bila klupa, pa Ikina gde je takođe bila klupa, sada ne znam, da li ima, i kuća Deje Tomića, gde je bila klupa. Kod Baće je bila klupa i kod Vlaste takođe. Kod Limara i na kraju kod Duše je bila klupa.
Dakle, puno klupa u jednoj ulici. 26 kuća. Od tih 26 kuća klupu ispred kuće je imalo 20 kuća, za 4 kuće ne mogu da se setim i samo za 2 mogu 100% da kažem da nisu imale, a jedna od te 2 nije ni postojala kada sam ja bio mali, tako da jedina kuća kada sam ja bio mali koja nije imala klupu, je kuća moga dede.
A zašto? To ću jednom drugom prilikom, kao i o značenju tih klupa šta su one predstavljale itd.
