Danas sam greškom ušao u gradski autobus u Beogradu koji me je odveo u sasvim suprotan deo grada od onog gde sam trebao da idem. Nisam obraćao pažnju na broj autobusa, podsvesno mi se svideo pošto je bio skoro prazan, ušao sam seo, kad ono, ne skreće prema Sava Centru nego ode preko mosta na Adi na Banovo Brdo. Trebalo mi je malo vremena da shvatim da sam ušao u pogrešan autobus. Sišao sam na prvoj stanici na Banovom Brdu, pozvao Radu, ženu moga brata koja živi u Beogradu i ona me uputila na koji autobus da sednem. On me je doveo do Zelenog Venca, i odatle sam ja, peške, kroz Knez Mihajlovu, lagano došao do posla. I uživao sam u ovom novom iskustvu, koje je bilo malo i stresno ali ne previše, i došao sam na posao svež, a ne smoren, kakav bih bio da sam išao standardnom rutom kojom inače i stalno idem. Tada sam sebi osvestio ono što sam teoretski znao i čitao, a to je da je čoveku potrebno uzbuđenje, novo, istraživanje, u istoj meri koliko mu je potrebna i sigurnost i predvidljivost!! Ali kada kažem potrebno, ne mislim u smislu potrebno, nego STVARNO POTREBNO, kao vazduh, voda, hrana! Mi možemo da probamo da živimo, i stvarno i živimo bez toga, ali osetimo da nešto nije u redu, da nas hvata neka čamotinja, dosada, i onda se borimo pogrešnim sredstvima protiv njih - igrice, knjige, televizija, filmovi, jelo, slatkiši itd itd. A to ne ide! Vidimo mi to i sami da te zamene ne daju prave i dobre rezultate.
Jutros, kada sam kretao na posao sam bio loše. I meni kada je loše, pošto ne znam šta više da činim, ja se molim Bogu. I danas mi je Bog dao bitnu lekciju, kroz taj pogrešan autobus u koji sam ušao.
Dakle, sada ovo govorim sa praktičnog stanovišta a ne sa teorijskog, pošto je teorijsko podložno potkopavanju - čovek je multivalentno biće koje ima svoje razne potrebe koje MORAJU da budu zadovoljene da bi mi bili zadovoljni i da bi živeli kvalitetno. ZAMENE SLABO RADE POSAO DO NIKAKO ILI ČAK I SABOTIRAJU PRAVE STVARI.
Dakle, moj nauk za danas i od danas je - potreban mi je novelty, novo iskustvo, uzbuđenje! I čak mi se čini da je još bolje ovo nestruktuirano uzbuđenje, iznenađenje.
Posle ovog iskustva ja sam na posao došao vedar, čio, veseo! A početak dana nije to obećavao.
Hvala ti Bože!
Нема коментара:
Постави коментар