Sve više i više vidim koliko sve zavisi od ljudi i koliko je sve vezano za ljudsku psihologiju. Npr. da software architecta ne bi bio optužen da ne koristi najnoviju arhitekturu, on koristi najnovije tehnologije, iako za taj neki konkretan projekat na kome on radi, takva arhitektura nije ni potrebna. Takođe, to mu, na račun firme za koju radi, omogućava da u svoj CV unese razne buzzwords. Takođe može da kaže - svi tako rade. Ako Google i Netflix nešto rade, to je sigurno dobro, hajde da i mi tako radimo..(iako nemamo ni blizu takav problem kao i oni...).
Case 2: dokumentacija. Nemanje dokumentacije je idealan izgovor da se menadzment koji je dugo u firmi drži svojih pozicija. Pošto niko drugi ne zna sistem kao oni, a dokumentacije nema, onda su oni jedino bogom dani da budu tu gde jesu i niko drugi ne može da ih zameni. Nezamenjivi menadžment je smrt za firmu. A uvek se pronalaze razni izgovori zašto neme dokumentacije, a glavni razlog zašto nema dokumetacije je strah od zamenljivosti. Ako outsource-uješ svoje znanje u dokument, potencijalni menadžer sa ulice može da dođe, shvati sistem, i izbaci te sa tvoje pozicije koji su godinama gradio, dajući krv, znoj i suze za firmu...Ali zar nije to normalno, da čovek želi da bude nagrađen? Pa dodjemo tako i do politike gde se neko uhvati vlasti pa neće da je pusti...
Tako da je ljudska psihologija u stvari odvratna....Pogotovo odluke vođene strahom, ličnom koristi...a ova dva motiva, emocije su u osnovi ljudskog bića...Borim se da ne budem takav. Ja sam budala koja će da outsource-uje svoje znanje. Ne plašim se. Zašto? Zato što znam da postoji još gomila "neosvojenog" znanja, znanja koje treba da bude otkriveno. Mene zanima to znanje. Ovo koje ja imam - ono je već obsolete, imam ga, mogu da da koristim, ne plašim se da i drugi imaju koristi od njega - znanje za mene nije commoditi, ne plašim se da će mi drugi uzeti market.
Нема коментара:
Постави коментар