Zlatibor - rekreativna nastava

 1985 godine, kada sam bio drugi razred osnovne škole, smo sa školom išli na rekreativnu nastavu na Zlatibor. Mislim da se taj kraj u koje je smešteno odmaralište, čijeg imena ne mogu da se setim niti mogu da nađem na Google maps, pošto je Zlatibor toliko promenjen, no taj kraj se zvao Partizanske vode. Imam negde par slika ispred tog odmarališta iz tog perioda, pa ću ih ubaciti jednom ovde. Mislim da smo bili jedno 10 dana, u maju. Sećam se da smo išli na Kadinjaču i da smo bili u Užicu u nekom muzeju fabrici gde su na podu na par mesta bila postavljenje ploče sa crvenom svetlošću, koje su predstavljale mesta na kojima su pale bombe ili je neko poginuo..Davno je bilo, pre 40 godina, ne sećam se. Onda smo naravno išli oko Zlatiborskog jezera. Išli smo i u školu koja je bila neka škola u šumi, gde smo imali par časova. Bilo je to neobično iskustvo za mene, biti u školi na koju nisam navikao. Onda smo znali sedeti na obodu šume i crtati nešto - crtanje mi nikad nije išlo. Imao sam intenzivne doživljaje, ali nisam uspeo da ih predstavim crtanjem, ali sam već tada imao neki dnevnik, na žalost ne za utiske, nego za dešavanja, pošto sam tada mislio da se u dnevnim pišu samo dešavanja. Tako da se moj dečački dnevnik sastoji od unosa ovog tipa - datum (21.4.1985), naslov Dan škole, i unosa: "Danas smo proslavili dan škole." Posle X godina, dnevnik je od jedne rečenice prerastao u često tužne i besne novele - bilo je jako puno toga o čemu sam pisao...No, udaljio sam se od teme. Za tih 10 dana smo uhvatili 2 ponedeljka, a ponedeljkom je išla serija Dinastija, gde su, najčešće devojčice molile učiteljicu da ih pusti da je gledaju. TV je bio u trpezariji. Trpezarija se sastojala od stolova, gde su za svakim stolom bile po 4 stolice. Tu smo doručkovali, ručali i večerali. Menija ne mogu da se setim ali se sećam da se nije baš svima dopadao, neki nisu mogli da jedu tu hranu - ja jesam. Jedna drugaracija iz razreda Ljilja je išla sa svojom mamom - verovatno joj je bilo teško da ide bez nje, pa je i njena mama išla sa njom. I meni je bilo teško bez mame, ali moja mama nije išla. Išao je i učiteljicin muž, i učiteljicin sin Stojan. Učiteljica se zvala Olujić Nataša. Pored mog razreda bilo je to i ostalih razreda, ali ne mogu da se setim da li su išli svi razredi (kojih je bilo 5) ili samo neki. Sve u svemu - ne mogu da nađem odmaralište na google-u!