Ja sam bio žedan i gladan Švajcarske! Moj bitan životni cilj je bio ostvaren kada sam prvi a posle drugi i treći put i još par puta išao u Švajcarsku. Najuzbudljivije i najvrednije iskustvo je bilo kada smo autom nas četvoro išli do Švajcarske, do Villmergena, gde moja tetka Sofija ima kuću. Prvo smo išli do Bleda, prespavali smo tamo i 11.7.2010. smo krenuli i stigli u Villmergen, preko Salzburga, Rotkreuza, Insbrucka, Feldkircha, preko Rajne, kroz Lihtenštajn, Cirih. U Villmergenu smo ostali jedno 10tak dana, i onda smo odatle (kroz tunel Gothard, dužine 17km, Italiju, Sloveniju) otišli na letovanje u Pulu, Istra, gde smo bili još nekih 10tak dana. To letovanje i dan danas zovemo The Letovanje.
Ono o čemu sam hteo da pišem je mesto koje smo posetili naš prvi dan boravka tamo, 12.7.2010. Ne znam tačno gde smo preko dana bili, možda smo se odmarali od puta, upoznavali se sa kućom, išli u nabavke hrane, kuvali, ko zna, i predveče, da nam na propadne dan smo rešili da idemo da obiđemo nešto što je bilo blizu Villmergena, i tu je isplivao zamak Halvil. Već se bila spremala kiša, oblaci su se bili navukli, ali smo se mi spremili i otišli. Dok smo stigli tamo, kiša je počela da pada, ali mi, ako smo već stigli tamo, smo hteli nešto i da vidimo. A ono što je meni ostalo u sećanju je zvuk lupkanja kiše po kišobranu. Danas sam u filmu The Reader (Ćitač) u poslednjoj sceni čuo taj zvuk kiše, i to me asociralo na zamak Halvil. Evo ih par slika odatle. Slikane su 12.7.2010. oko 8 sati uveče.
Нема коментара:
Постави коментар