Kada se osećamo ekstremno, i tako duže vreme, mislimo kako samo ekstremno rešenje može da nas "izvadi" iz takvkog ekstremnog stanja. A to je pogrešno razmišljanje, indukovano tim ekstremnim nivoom nekog osećanja. Postoje jednostavna i bliža rešenja koja nikako nisu ekstremna, nego čak suptilna, koja, ako ih iskoristimo, možemo da izađemo iz tog ekstremnog stanja. Za razumevanje, evo i jedne priče, u pitanju je čista metafora. Npr. nalazimo se u sred požara, osećamo se ekstremno uplašeno, i možemo pogrešno zamišljati ekstremno rešenje kako bi bilo dobro da se pojavi džinovski helikopter sa onim buretom sa vodom, i sruči tu vodu i ugasi vatru. Ili ćemo jednostavno otvoriti vrata i izaći iz te zapaljene prostorije.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар