Ako pretpostavimo da je pitanje "smisla života" ili kako god već nazvali tu čovekovu potrebu (?) za shvatanjem šta on radi, otkud on tu, kuda ide, ima li nečeg "višeg" u životu, korektno pitanje, onda bi se putanje traženja odgovora mogle definisati sa sledećim pitanjima:
1. da li je smisao lična čovekova stvar ili je to negde izvan njega?
2. da li je smisao čoveka u njemu samom, ili u drugima?
3. učestvuju li drugi u čovekovom smislu, ili je smisao "pohranjen" u čoveku pa je to potrebno na neki način otkriti?
4. da li je traganje za smislom lična ili zajednička aktivnost?
5. da li nas samo razmišljanje o toj potrebi može dovesti do odgovora, ili su tu potrebne i neke druge aktivnost, sem razmišljanja?
6. da li je smisao "prirodna" tj. čulno\emotivno\telesno\umna kategorija tj. da li je to biološka stvar, stvar instinkta, ili je to neka transcedentna kategorija?
7. kako razlikovati ispunjen život sa smislenim životom, da li su to iste stvari ili različite (ovo je samo drugačija formulacija prethodnog pitanja). Da li, ako neko živi ispunjen život (po merilima ljudske biološko\psihološke prirode), da li to znači da on ima i smislen život?
8. da li do odgovora možemo doći koristeći čulno\emotivno\telesno\umne sposobnosti i kategorije, ili je za pronalaženje tog odgovora potrebno koristiti neki drugi, van-biološki alat?
9. da li je put do smislenog života, ili možda do odgovora na pitanje - "šta je to smislen život" - skokovit ili linearan?
10. da li je put do smislenog života pitanje ljudske volje ili neke mistične datosti?
11. da li ja, na dnevnom nivou, mogu da dođem do višeg smisla, jednostavnim pitanjima izbora - ovo što radim, npr. aktivnost A, je smislenija od aktivnosti B, pa je stoga moj život smisleniji? Može li se do smisla doći ovim jednostavnim izborima? Deluje mi prilično jednostavno, makar na nekom osnovnom nivou razlučiti da li je aktivnost A smislenija od aktivnosti B, ali je pitanje da li možemo da idemo ka smislu koristeći taj alat?
1. da li je smisao lična čovekova stvar ili je to negde izvan njega?
2. da li je smisao čoveka u njemu samom, ili u drugima?
3. učestvuju li drugi u čovekovom smislu, ili je smisao "pohranjen" u čoveku pa je to potrebno na neki način otkriti?
4. da li je traganje za smislom lična ili zajednička aktivnost?
5. da li nas samo razmišljanje o toj potrebi može dovesti do odgovora, ili su tu potrebne i neke druge aktivnost, sem razmišljanja?
6. da li je smisao "prirodna" tj. čulno\emotivno\telesno\umna kategorija tj. da li je to biološka stvar, stvar instinkta, ili je to neka transcedentna kategorija?
7. kako razlikovati ispunjen život sa smislenim životom, da li su to iste stvari ili različite (ovo je samo drugačija formulacija prethodnog pitanja). Da li, ako neko živi ispunjen život (po merilima ljudske biološko\psihološke prirode), da li to znači da on ima i smislen život?
8. da li do odgovora možemo doći koristeći čulno\emotivno\telesno\umne sposobnosti i kategorije, ili je za pronalaženje tog odgovora potrebno koristiti neki drugi, van-biološki alat?
9. da li je put do smislenog života, ili možda do odgovora na pitanje - "šta je to smislen život" - skokovit ili linearan?
10. da li je put do smislenog života pitanje ljudske volje ili neke mistične datosti?
11. da li ja, na dnevnom nivou, mogu da dođem do višeg smisla, jednostavnim pitanjima izbora - ovo što radim, npr. aktivnost A, je smislenija od aktivnosti B, pa je stoga moj život smisleniji? Može li se do smisla doći ovim jednostavnim izborima? Deluje mi prilično jednostavno, makar na nekom osnovnom nivou razlučiti da li je aktivnost A smislenija od aktivnosti B, ali je pitanje da li možemo da idemo ka smislu koristeći taj alat?
Нема коментара:
Постави коментар