"Viša svest uslovljava pogled na svet. Svaka svest o uzrocima i namerama predstavlja začinjući poogled na svet. Svako povećanje iskustva i spoznaje znači dalji korak u razvoju pogleda na svet. A sa slikom, koju misleći čovek stvara o svetu, on menja i samog sebe. Onaj čovek čije se Sunce još okreće oko Zemlje, jeste drugačiji od onog čija je Zemlja satelit Sunca. Ne predstavlja uzaludno misao misao Đordana Bruna o beskrajnosti jedan on najvažnijih početaka moderne svesti. Čovek, čiji je kosmos vezan za empirej jeste drugačiji nego onaj čiji je Duh obasjala Keplerova vizija. Neko kome je nejasno, šta bi mogao biti rezultat dva puta dva, je drugačiji od onog, kome nema ništa nesumnjivije od apriori - istina matematike. Drugim rečima, nije svejedno, da li i kakav pogled na svet čovek ima, jer mi stvaramo ne samo sliku sveta, već retroaktivno ona takođe menja nas."
"Ako, dakle, ne stvorimo sliku sveta kao celine, onda mi ni sebe ne vidimo, koji smo ipak verna slika i prilika upravo ovog sveta. A samo u ogledalu naše slike sveta možemo sebe potpuno videti. Samo u slici, koju mi stvaramo mi se pojavljujemo. Samo u našem stvaralačkom delu, stupamo potpuno na videlo, i postajemo shvatljivi sebi kao celina. Nikad mi svetu ne postavljamo neo drugo lice do naše vlastito, i upravo to moramo zato i da činimo, da bismo sebe našli."
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар