Malo o pravdi

Razočarenje za sve teiste, ateiste i agnostike! "Zemaljska pravda" neće biti zadovoljena!!!!

Tu prvenstveno mislim na ono magijsko mišljenje da, ako neko čini male ili velike loše stvari, da će se njemu kad - tad to vratiti! I onda i ako mu se desi nešto, magijsko-verujući ljudi pripisuju to poravnavanju računa. Pa i nije baš tako. To bismo mi samo želeli da bude, i možda bi i bilo dobro da je tako, ali nije. Za ateiste i ateiste je možda nepravednost života još i prihvatljiva, ali ono što je meni bilo čudno je to da je i Hrist rekao da on nije došao da bi na svetu sproveo "zemaljsku pravdu", nego se poravnavanje računa može očekivati tek tamo, valjda gore, tako da, po hrišćanskoj priči, mi se, ako verujemo u Boga, pripremamo u stvari sve vreme za taj sud.

Zato, ako neko doživi neku nepravdu, grubost, nesrećni slučaj, ne treba da očekuje da će naći zadovoljenje svoje nevolje tokom ovog života, niti će druga osoba, ako je načinila neko zlo, nužno zbog tog zla i ispaštati. Zato ne vredi ni mrzeti drugog, niti očekivati da se tom čoveku nešto loše desi, pošto, za života, ne može na osnovu te mržnje ništa da mu se desi. Nema od koga. Ako se i veruje da će Bog nekog "pokarati" tokom života, neće! Pošto Bog, po defaultu, nije Bog mržnje, nego Bog ljubavi. On nikome neće nauditi. A ako se ne veruje u Boga, onda se tek ne može očekivati "naplata računa" tokom zemaljskog života, pošto to nema ko da sprovede. I na kraju, ako čovek nastavi da mrzi osobu koja mu je učinila nesreću, sebi još dodatno šteti, pošto nosi u sebi ti neprijatno osećanje, koje ga izjeda, truje mu život, misli, dela, odnose prema drugim ljudima.

I na kraju, zaključak: ako vas, ili mene neko uvredi, načini neko zlo, najviša stvar koju čovek može da uradi (za sebe) je da oprosti, i ide dalje u životu.

Ovo se pogotovo treba odnositi na oprost roditeljima!!! Pošto se često ljudi vade na činjenicu, Frojdovsku, da to što je neko takav kakav je, da je on svoje osnovne stavove u životu usvojio do treće godine svog života, tj. roditelji su ga manje više svojim (ne)postupanjem, napravili.

Sve ovo što sam rekao treba povezati sa idejom o slobodnom čoveku, čiji sam opis prepisao od Nikolaja Berđajeva, a dat je u jednom od prethodnih postova.

Ovde sam pisao o tome kako je biti objekat nad kome se vrši nepravda. O tome da mi sami, koji trpimo nepravdu, smo takođe skloni da nepravdu nanosimo drugom čoveku, ali da to ne vidimo tako. To znači da treba da obratimo pažnju i da drugima ne činimo nepravdu, grubosti itd. Mnogo je lako krenuti pljuvati po drugome, a mnogo je teško uvideti svoje greške. Ovo je sad već druga tema.

Kad sam već krenuo da pišem, možda da izvedem neke zaključke:
1. biti pozitivno slobodan
2. oprostiti
3. ne činiti zlo drugim ljudima
4. konstatno preispitivati i popravljati, jačati sebe
5. nevolju shvatiti kao priliku da se iz nje nešto nauči - korak ka "smislu"
6. volja za smisao! - nikako ne odustajati od potrage