Filozofija

Neverovatna količina međusobno suprotstavljenih istina!!! Pa ko bih ja trebao da budem da bih mogao da otkrijem pravu? Da li ću konačno poverovati u Boga, zato što vera, tj. usvajanje apsolutnih vrednosti, aksioma, daje makar nekakvu stabilnu podlogu?
A možda je to nerealno, i možda i glupo, očekivati apsolutne vrednosti? Pa zar mi nije super bio primer gde neke dve naizgled nespojive stvari koegzistiraju zajedno, i čak pomažu jedna drugoj? A možda taj primer govori u prilog apsolutnoj istini :-)
I onda oni pametnjakovići koji pričaju da je ceo život u stvari potraga za smislom, koga nećeš naći, ali iako to znaš da ga nećeš naći, moraš da nastaviš da ga tražiš!!! Au brale.
Sa druge strane, kakav bi to bio život, ako bi mu smisao davale konzumerska roba, vesti koje su danas interesantne, a sutra već nisu, porno glumice, brzi kvizovi, ....
I onda se dođe možda do zaključka da je istina negde na sredini između čiste filozofije i čiste potrošačke logike, gde gomilanje materijalnog pretstavlja smisao. A kako je to moguće, matematički, da se dokaže, da nešto može da ima i karakteristike jednog i karakteristike drugog? Da ne znači onda to da True/False matematika ne valja???? Ili da ne valja za neke primere? A kako da se ja, inženjer, što mu dodje nešto kao metamatičar, odviknem od crno-belog pristupa?
Pa zar sam mozak ne teži da mu činjenice sa kojma raspolaže budu kongruentne, i da odbacuje one koje narušavaju taj neki logički mir? Zato što postojanje suprotstavljenih činjenica stvara disbalans, a on nije prijatan, i mi težimo da uspostavimo "harmoniju" a to znači izbaciti uljeza. A možda je baš uljez istinit...i tako u krug.
Damn.