Outlier

Promenio je moj koncept dozivljaja outliera. Pre sam outlier posmatrao kao izuzetak - redak dogadjaj, otpadak, netacan dogadjaj, nesto sto se samo tad desilo i nikad vise. Medjutim danas na outlier gledam drugacije. Na dogadjaj koji ukazuje na to da je ta realnost na koju je on ukazao moguce da bude ostvarena. Cak mozda kao i predikcija buducih realnosti.

PTT Sombor

 Moj tata je veliku većinu svog radnog veka proveo u Pošti Sombor. Evo slika, i na slikama se vidi još uvek stari znak iz doba Jugoslavije - PTT. PTT ne postoji više u tom obliku, sada se ta firma zove Pošta Srbije. Sećanje na tatu, Jugoslaviju i neka mnogo lepša i bezbrižnija vremena.

Deda stričevi i baba strina

Moj deda Branko, Branko Zarić, otac moje mame Slobodanke, je imao još 3 brata i sestre. Milisava, Borislavu i Živojina. Milisav Zarić je bio sudija u Somboru. Borislava Zarić, ne znam šta je radila, ali znam da je bila završila pravo u Novom Sadu i tu i živela do svoje smrti, i Živojin Zarić, bio poljoprivrednik, seljak, kao i moj deda Branko, u Bačkom Brestovcu. Svi su oni sad pokojni već, poslednji je umro Mišela (tako smo zvali Milisava) 2022. godine. Borica, Branko i Živa su sahranjeni u Bačkom Brestovcu, a Mišela u Somboru. Njihovi roditelji su bili Julijana (Jula) Zarić (devojačko Lazić) i Stanimir Zarić, svi iz Bačkog Brestovca. Ja se sećam da sam kao mali bio na baba-Julinoj sahrani, mislim da je to bilo negde 1980/1981, kada sam ja imao 4 - 5 godina. Sahrana je polazila od njihove kuće, baba-Jula je ležala u sanduku, sanduk je bio otvoren, i na grudi su joj bili stavili kesicu bombona. Sećam se i koji su to bomboni bili. To su bili bomboni koji su bili braon boje, onako ovalno okruglasto oblika, nisu bili u papirićima, nego u kesi, i kesa je bila žuta sa slikom tih bombona, ne mogu da nađem sad njihovu sliku. Ja sam tako gledao u te bombone, da je moja mama morala da me uhvati sa leđa, pošto se plašila da ću otrčati do sanduka i uzeti te bombone.

O svakom od tih ljudi, o Branku, Borici, Mišeli, Živi, Juli i Stanimiru se može napisati posebna priča pošto je svako od njih imao nešto osobeno. I te priče ću napisati. Interesantno je kako je ta loza Zarić - Lazić živopisna. Za razliku od moje Depalov loze, koja je, da budem blag, manje živopisna.

Kako naučiti dete da zavoli i nauči posao

Sinoć sam sa svojim bratom Miroslavom imao razgovor oko vaspitanja dece, uticaja očeva, majki, okruženja na decu, šta će deca zavoleti, kako "naterati" dete da zavoli nešto - ispričao mi je jednu interesantnu priču kako je njega njegov otac David, učio da zavoli neke stvari. Radilo se o oranju. Kako ga je David učio da zavoli da ore. Krenuli bi rano na oranje. David bi krenuo da ore, a onda bi u nekom momentu rekao Miroslavu, koji je bio dečak:"Ajd sad ti malo ori.". I Miroslav bi krenuo. Onda bi tako orali neko vreme tipa da jedno 10 sati, onda bi otišli kući, pa se okupali, pa bi onda otišli na sladoled, pa bi  posle toga otišli na kanal na kupanje, pa došli kući, jeli, i onda opet predveče oko pola 4 bi opet otišli na oranje i orali. I na taj način bi deca, neprimetno, bez sile, učila, zavolela, i posle, kao odrasli, bila spremna da rade sama taj posao. Svaka čast Davidu na pedagogiji! Fenomenalno! Strpljivo, pametno, bez vike, dreke, moranja.

Struja u Bаčkom Brestovcu

Moja mama, Slobodanka Depalov, je rođena 1950. godine u Bačkom Brestovcu. Rekla mi je da prvih godina njenog života nisu kod kuće imali struju, nego su imali petrolejski lampu. Struju su dobili, po njenom sećanju, negde 1955/1956 godine, pre nego što je ona krenula u školu. Petrolejska lampa se palila samo uveče. Išlo se rano na spavanje. Petrolej (petrolim) se kupovao u gvožđari. 

Fire in the valley

Čitam knjigu "Fire in the valley" o nastanku personalnih računara. Odlična knjiga. A ono što mi je posebno interesantno je pitanje kako su ti ljudi koji su učestvovali u toj revoluciji, imali sve te fenomenalne ideje, kako su im sve te stvari padale na pamet. I kako to da su padale njima, iako je tu tim firmama bilo puno ljudi? Neke stvari su izmicala iz vida čak i ljudima koji su recimo bili na čelu Intela.

Nebojša Zec i sinus i kosinus

Ja sam krenuo u somborsku gimnaziju 1991. godine. U prvom razredu fizika i Nada Stančić. Sećam se da sam dobio neku lošiju ocenu pošto nisam znao razlaganje vektora brzine na x, y komponentu. Nisam znao
osnovne trigonometrijske funkcije sinus i kosinus, zato što ih još nismo bili učili iz matematike, a u fizici su se već bili tražili...rekao bih da je postojao nesklad između gradiva fizike i matematike. U svakom slučaju, ja sam to ispričao svojoj mami, i ona, pošto je bila profesorka koja jesvojevremeno radila u odžačkoj gimnaziji, mi je organizovala privatničaš iz fizike kod svog kolege fizičara iz odžačke gimnazije, Nebojše Zeca. Čas smo imali u Staparu, neke zimske večeri, u Nebojšinoj kući (i naravno kući njegove porodice koju su tada činili njegova žena Božana, sin Vlada i ćerka Tijana).

I Nebojša mi je objasnio sinus i kosinus u pola sata. Rekao mi je da su sinus i kosinus veštački usvojene matematičke tvorevine, i da sinus i kosinus predstavljaju projekciju jedinične duži na x i y osu. Onda mi je
nacrtao x-y koordinatni sistem, i u (0,0) koordinati ja nacrtao krug poluprečnika 1. I onda mi je je rekao - sinus nekog ugla je projekcija te jedinične duži na y osu, a cosinus ugla je projekcija jedinične duži na y
osu. Izmerena dužina na x osi je cosinus, a izmerena dužina na y osi je sinus. Evo i rekonstrukcije crteža koji mi je nacrtao Nebojša Zec:

Dužina a, predstavlja kosinus, a dužina b predstavlja sinus. Zato je npr, kada jedinična duž leži na x osi, onda je kosinus = 1, a sinus je jednak 0 (zbog odgovarajućih projekcija).

Nebojša je umro septembra 2024. Divan je čovek bio. O njemu ću malo detaljnije pisati drugi put.

I tako sam ja shvatio sinus i kosinus. Srednjoškolska fizika mi je išla, onako, ne baš sjajno. Imam utisak da sam se provlačio nekako da dobijem pet, ali nisam bio zaslužio tu peticu. Tek sad shvatam koliko fiziku nisam suštinski razumevao, a nisam je razumevao zato što se nisam pitao, tj. nisam postavljao prava pitanja - nisam gledao fiziku nego sam gledao ocenu....

Posle sam otišao na Elektrotehnički fakultet u Novom Sadu, i završio ga. 

I danas sam rešio da se podsetim nekih stvari, pa sam se ponovo dao u čitanje Osnova Elektrotehnike. Evo je i knjiga:

Sada opet bolje razumevam materiju bolje nego na fakultetu, upravo zahvaljujući pitanjima koja postavljam i pošto se trudim da prvo sagledam suštinu pa tek onda ostalo. Npr. pre sam se trudio da zapamtim formulu, a sada analizarm formulu, i pitam se koje promenljive tu figurišu, šta one predstavljaju, dakle pokušavam pre svega da shvatim pojavu, i šta tu pojavu stvara pa tek onda gledam kako se izračunava i brojna vrednost (a to mi sad nije ni bitno pošto neću rešavati zadatke). Tako da to mi je zabava za večeras. I čitav ovaj amalgam me je naveo da napišem ovaj mali post o Nebojši Zecu i dokle su me doveli sinus i kosinus.