Šta leči u psihoterapiji

 Ja sam TA učenik, pa sam stoga i u nekim mailing listama koje se bave temom psihoterapije. U jednoj od tih lista se javio čovek koji je zatražio da mu se šalju klijenti da može da radi sa njima itd. Taj čovek ispred svog imena ima prof, dr, sci, med, zaposlen na tri neke ustanove. Kada sam video toliki potpis, ja sam se smrzao! Zato što znam da takav čovek neće izlečiti nikoga! Zašto to kažem? Zato što taj čovek ima X svojih nerešenih problema. Taj čovek ima problem sa egom. Tolika lista zaposlenja govori da taj čovek nije mogu da bude osetljiva ni za sebe, pa neće biti osetljiv na za druge. Taj čovek nema saosećanja sigurno. A ja, šta sam naučio, je da ono što suštinski leči drugu osobu, je samo biće terapeuta! Potrebno je tu malo škole, neke osnove da se savladaju, možda treba i više škole ne znam. Ali ni vrhunska škola neće pomoći, ako psihoterapeut nema svoje zdravo Biće u sebi! Opet ovo "zdravo" ne treba baš gledati kroz new-age naočare. To šta znači "zdravo" biće je sad posebna priča, veoma dugačka, sa mnogo račvanja, putanja i pitanja. Ali ono šta može da bude signal Bića koje nije zdravo - to je ovo šta je taj čovek sva nakarikao na sebe. Njegovo Biće je satrveno. Ja tog čoveka ne znam lično. Ali na njegovom primeru pričam univerzalniju priču. Previše ambiciozan čovek ne može imati zdravo Biće. Čovek koji juri za spoljnim dokazivanjima ne može imati zdravo Biće. Možda će ovo zvučati prejako, ali u psihoterapiji ne leči znanje i skilovi, nego Biće. A Biće treba imati, doći do njega. Namerno izbegavam da kažem da je Biće potrebno izgraditi, pošto bi to odmah aludiralo da je to nešto što ćemo mi svojom voljom da izgradimo, kao kuću, kao prepreke koje treba preći, ispite koje treba dati, radove koje treba napisati. Sve to, rekao bih, čoveka udaljava od Bića.