Ovaj post je inspirisan mojim tumačenjem osećaja koji sam imao posle poslednje slave koju smo imali, 14.11.2025. Sveti Kozma i Damjan.
Iako su na slavi bili dragi ljudi, težina slave je bila nikakva. Šta podrazumevam pod težinom? Pa recimo da su slave koje je slavio moj deda imale težinu. Pa sam se upitao, a šta je tačno davalo težinu slavama moga dede, a nije bilo na slavi koju sam ja pravio? Težinu slavi je nešto moralo da da, tj. da u mom slučaju oduzme težinu.
Šta daje težinu i smisao u životu? Zašto uopšte izjednačavam težinu i smisao? Pa tako mi govori osećaj. Pod težinom ne mislim ovu fizičku težinu, možda bolje da je definišem da je težina ono što je suprotno od nestalnosti, prolaznosti, površnosti. Ne volim baš ovakve definicije, ali ovo mi je nova ideja pa je nisam još razradio.
Dakle, šta daje težinu nečemu?
1. Da je nešto teško za ostvariti.
2. Da je potrebno puno vremena da se nešto ostvari.
3. Scarcity - dakle da mora da bude oskudica nečega da bismo mogli da uživamo u tome, npr. ako od avgusta na Diva kanalu gledamo božićne jelke, naše jelka nam neće biti toliko lepa i interesantna. Hedonistička adaptacija. Treba je izbeći. Dakle, težinu daje oskudica nečega. Crtani filmovi koje smo gledali u Jugoslaviji su imali veću težinu zato što su bili retki, u odnosu na tone đubreta koje se vrti na bar 20tak crtanih kablovskih kanala. Možda to i nije sve đubre, ali ta količina i od onoga što je dobro, napravi đubre.
4. Post u svemu
5. Slow life
6. Fokusiranost na to što se radi, a ne da već razmišljamo o tome šta treba da uradimo u budućnosti, da razmišljamo o budućim mogućim, stvarnim i nemogućim scenarijima.
7. To što radim i gradim treba bude utemeljeno na nečemu neprolaznom - zemlji, kući, prirodi, životu, Bogu.
Нема коментара:
Постави коментар