Črna mati zemla - Kristian Novak

Odlomak iz knjige Kristiana Novaka, Črna zati zemla, u kome je dat prikaz razgovora dva petogodišnja dečaka, Matije i Franca:

"Pitao sam Franca šta misli, kako bi zvučale zvijezde da ih možemo čuti i kako bi zvučali mravi. Nama su bili podjednako mali i podjednako udaljeni. Oko mrava smo se prilično brzo složili da laprdaju beskrajno, esosati kak varglajo, da su neprestano u žurbi i da jedni druge požuruju, nemajući vremena za objašnjenja. Nemaju vremena ni sjediti po knjižnicama ili na terasama sa šalicom kave, nego za kišnih dana ostaju u svojim kućicama pod zemljom i pospremaju i čiste ono što ne stigu za sunčanih dana. Kada padne noć, neki od njih dijamantnim periskopima pokušavaju vidjeti što je iznad oblaka, nadajući se da će spaziti svoje daleke rođake, leteće mrave, o kojima kruži legenda. Inače tvrde da je najbitnije drugarstvo, ne idu u crkvu i komunisti su. Za zvijezde je Franc rekao da mu se čini kako gledaju na zemlju sramežljivo se nadajući da će im netko dobaciti kaleidoskop jer se dosađuju gledajući jedan te isti svemir u kojemu se nešto menja samo kada prolaze šleperi puni slatkiša na putu u druge galaksije. Zvijezde se smiju samo kada vide da neka ptica na dalekim planetama poleti toliko visko da izađe iz atmosfere i ostane bez zraka i svijesti, pa padne na tlo kao kruška. Tada upravo umiru od smijeha. Zvijezde vjeruju u Boga i barem tjedno idu u crkvu. Zvijezde šute, govorio je Franc, ništa ne govore, ili govore tako sporo da im jedna riječ traje tisućama godina, pa ono što nazivamo tišinom zapravo nije tišina nego podjednak zvuk kojim izgovaraju zvuk vremena u kome živimo. Pitao sam ga koja je to zvijezdana riječ u čije vreme mi živimo, a Franc nije rekao ništa. Gledali smo u vodu, a iz vode su nam pogled uzvraćali Ajitam i Cnarf. Pitao sam Franca misli li da s one strane odraza dvojica ovakvih kao što smo mi gledaju nas dvojicu i pitaju se iste te stvari. On je zamišljeno rekao da bi mu bilo draže da ta dvojica gledaju ovu stranu bez njega na njoj. Nisam točno znao na što je mislio.

-     - Kak misliš, kakši je to svejt z druge strane? Z druge strane, kakši je tam svejt? Kaj misliš, kakši svejt, Matija?

-     - Kak, z druge strane rejke?

-     - Nej, nego z druge strane…zrcala toga. Od rejke. Zrcala od rejke. Kak se mi ve nutria vidimo, z druge strane od toga, rečemo reče Franc i tegobno uzdahne.

-     - Mislim ka je to svejt de su svi dobri. Tam su svi dobri prema nam Franc. Tij si golman, a jo sem…

-     - …jo sem čul ka je v Muri ulaz v mesto pod zemlom, da su svi mrtvi, i ka oni hodijo po kmici i iščejo izlaza.

-     - Nej, Franc. Jo sem mislio ka je moj tata tam doli…Biu sam siguran. Ali nej je. Rajši bi ka sem to nigdor nej mislijo. Od onda je več nikaj nej kak je predi bilo."

Pitanja ka pronalaženju smisla

Ako pretpostavimo da je pitanje "smisla života" ili kako god već nazvali tu čovekovu potrebu (?) za shvatanjem šta on radi, otkud on tu, kuda ide, ima li nečeg "višeg" u životu, korektno pitanje, onda bi se putanje traženja odgovora mogle definisati sa sledećim pitanjima:

1. da li je smisao lična čovekova stvar ili je to negde izvan njega?
2. da li je smisao čoveka u njemu samom, ili u drugima?
3. učestvuju li drugi u čovekovom smislu, ili je smisao "pohranjen" u čoveku pa je to potrebno na neki način otkriti?
4. da li je traganje za smislom lična ili zajednička aktivnost?
5. da li nas samo razmišljanje o toj potrebi može dovesti do odgovora, ili su tu potrebne i neke druge aktivnost, sem razmišljanja?
6. da li je smisao "prirodna" tj. čulno\emotivno\telesno\umna kategorija tj. da li je to biološka stvar, stvar instinkta, ili je to neka transcedentna kategorija?
7. kako razlikovati ispunjen život sa smislenim životom, da li su to iste stvari ili različite (ovo je samo drugačija formulacija prethodnog pitanja). Da li, ako neko živi ispunjen život (po merilima ljudske biološko\psihološke prirode), da li to znači da on ima i smislen život?
8. da li do odgovora možemo doći koristeći čulno\emotivno\telesno\umne sposobnosti i kategorije, ili je za pronalaženje tog odgovora potrebno koristiti neki drugi, van-biološki alat?
9. da li je put do smislenog života, ili možda do odgovora na pitanje - "šta je to smislen život" - skokovit ili linearan?
10. da li je put do smislenog života pitanje ljudske volje ili neke mistične datosti?
11. da li ja, na dnevnom nivou, mogu da dođem do višeg smisla, jednostavnim pitanjima izbora - ovo što radim, npr. aktivnost A, je smislenija od aktivnosti B, pa je stoga moj život smisleniji? Može li se do smisla doći ovim jednostavnim izborima? Deluje mi prilično jednostavno, makar na nekom osnovnom nivou razlučiti da li je aktivnost A smislenija od aktivnosti B, ali je pitanje da li možemo da idemo ka smislu koristeći taj alat?