Svečari

Ne mogu baš tačno da objasnim zašto, i neki zdrav razum ne može da to objasni, ali su meni na naki način prilično bitni moji preci. I Stapar. Te stvari i priče koje sam čuo, detinjstvo koje sam tamo proživeo su prilično odredile mene kakav sam sada.

Tako da, iako se prezivam Depalov, ja u sebi imam po jednu polovinu Depalov i jednu polovinu Zarić.

Imam jednu četvrtinu Depalov, jednu četvrtinu Božin, jednu četvrtinu Zarić i jednu četvrtinu Aničin.

Moj deda po ocu, Radmilo Depalov, je polovina Depalov, a polovina Popić.

Maja baka po ocu, Anica Božin, je polovina Božin, a polovina Radin.

Moj deda po majci, Branko Zarić, je polovina Zarić, a polovina Lazić.

Moja baba po majci, Evica Aničin, je polovina Aničin, a polovina Sogić.

Tako da sam ja, iako Depalov po prezimenu, jedna osmina Depalov, jedna osmina Popić, jedna osmina Božin, jedna osmina Radin, jedna osmina Zarić, jedna osmina Lazić, jedna osmina Aničin, i jedna osmina Sogić.

Sutra su svečari, 14.11. i piše mi se opet o tome kako je to izgledalo kad je deda bio živ, kako su se slavili, kako je bio postavljen sto, kako se sedelo, o čemu se pričalo, i kako se pilo vino, ali ne mogu sad...