Sloboda kao nacin za ostvarenje ljubavi

Sloboda u stvari nije cilj - ona je alat za dostizanje ljubavi. Sloboda je put, a ljubav je cilj.

Na ovo razmisljanje me je podstakao koncept strouka iz Transakcione Analize, ciji sam ja ucenik i postovalac. Po toj teoriji, mi svi imamo potrebu za stroukovima. Strouk je recimo element prepoznavanja, ali ja ga dozivljavam kao element ili jedinicu ljubavi, mada je mozda tacnija definicija da je strouk upucivanje prepoznavanja prema drugoj osobi, posto ne moramo svakoga voleti, a ipak mozemo da se prema toj osobi odnosimo kao prema bicu.
Po TA teoriji, cilj covekovog, zdravog bivstvovanja je autentican zivot. A to, valjda?, znaci da na slobodan nacin dolazimo do najjaceg strouka - ljubavi. Dakle, izgleda da, ako ja dobro razumem to, covek nema potrebu za slobodom slobode radi, posto se ne spominje da covek ima potrebu za slobodom, nego potrebu za stroukom tj. ljubavlju, nego coveku je potrebna sloboda radi dostizanja ljubavi.
Postoje, a to je uzrok postojanja TA i psihoterapije bazirane na TA, i neslobodni nacini dolazenja do stroukova (ne mogu da povezem neslobodu i ljubav, pa cu se zadrzato samo na izrazu strouk), ali onda covek mora da zrtvuje neki deo sebe, svoje licnosti, ponasanja, fizickog aspekta sebe, da bi dobio strouk, a na taj nacin, kao sto se iz opisa vidi, on ostecuje sebe, tako, da na taj nacin stecen strouk, je u manjoj ili vecoj meri, patoloski i coveka koji na taj nacin ostvaruje stroukove je potrebno leciti. Na zalost, velika vecina ljudi do stroukova dolazi na manje ili vise ostecujuci nacin.