Zlatno runo šesta knjiga, Borislav Pekić

Nekoliko odlomaka:
"O antropos sti pisti vasizite, Tomanijo, čofek se o veri drži. Držafa se o veri drži. Zakonj, porodica, ljubaf, duša, firma, dobro, življenje i mrenje, sve na vera stoji. Razum samo veri prafac čuva ko ovčarski pas ovce u štetu da ne odu. Bez vere u celj, mre se. Tako nam ustrojstvo. Kao svakoj robi. Roba nema vrednjost do tržišnje. Ako kome nemaš da je prodaš, ko da je i nemaš. Još grđe, mesto zaprema. Roba mora celja imati, nekuda da ide, nečemu da posluži, nešto da donese. I čofek-roba mora profit odbacifati, inače je mrtaf kapitalj. Bez vere u smisao, svoju prođu na žifotnju agoru, sve propađa - čofek, familjija, genos, nacion. Ideje, ma kako fine i umnje, ako se s njima ništa ne radi, ako se kroza žifot ne promeću, trunu kaogođ neprodat jespap u magaze...
Simeoni su najpre verofali, a ondak sve drugo.
U šta verofali? U sebe, gospođo, u svoju dekljaraciju, u svoj celj, u svoje Zlatno Runjo. I zato nijedanj nije sam od sebe umro. Morali ih kolčefima probadati, u vodi topiti, glafe im seći, đuladima gađati, kroz pendžere iskakati, inače ti nikađ odumreli ne bi.
Ja sam prvi da od svoje volje idem. A što, znaješ li? ... Što sum kvaranj, gospođo.... A što sum kvaranj, znaješ li? Što ne verujem, ne vidim, tinos harin, čemu. Čemu služim i ja i to što radim. Kakaf je zbiljski profit od mog žifota i moje argonjautike? Kakaf je moj Hresomalon Deras, to moje Zlatno Runjo što ga još od Trakiju po svetu jurim?... A čofek je mrtav kad se zapita čemu pa ne umedne na to odgoforiti..."


"Jedanj Sezofe kamenj uz brdo gura. Drugi Sezofe već s njim vrhu da priđe. Treći Sezofe s kamenj na podnožje čeka da krene. Jedanj za drugoga ne znaju. Niki nikome ne može nešto o to guranje reći. Da viknje - stanjite, bre, ljudi, što mi to radimo?
Guram kamenj visu, a ne ga vidim, obljacima zakrit. Dojdem i nad obljak, vidim - još se brdo penje, i još da drugi obljaci me čekadu. Pa i dalje guram. Straf me fata da pljanina i nema kraja, da je nekakfa bez vrja, a opet, nadam se da gu ima, samo da gu ja ne vidim. Šta ću, guram i dalje...
A pljanina, gospođo, i nema vrja. Ima samo uzbrdicu koja, pošto nikuđ ne stiže, i nije uzbrdica, nego nekakfa naopako sfedena rafnjica. Pusta rafnjica po kojoj se, mi, budale, penjemo. Penjemo se po rafnjicu. Gdi samo ukrug možiš, prafac neki tražimo.....

Ne znajem samo ja to. Ima mudrijih. Sokratesa. Toljko im čini. Eno i njih na uzbrdici. Što radu mudraci? Kamenj guraju. Tamanj ko i oni najmulastiji. I još više zapinju koljko su umnjiji. Mulasti ne znaju šta čine. Našli se sa kamenjom na uzbrdici pa guraju, neki put ih batinom od pozadi teradu. Mudre ne tera niko, pa se još crnje s tim kamenjom muču. Oće ga rastumačiti. Kao da bi im posle toga guranje lakše palo. Diavolon bi palo. Tek bi ondaj najebalji.... A ima ih koji se smeju, pomaljo i ja. Znaju da guranje smisao nema, a guraju. Smeju se sebi što kamenj guraju, a i dalje zapinju, što više zapinju, jače se smeju, što se jače smeju, jače i zapinju.... Što, bre, ne baciš tu kamenjčuru, Aristoteljo, pametanj si čofek? Ne mogu, Gazdo, će se brez kamenj suljnem dole pa što sam uradea? Kako brez njega suljneš, on će se suljne, ne ti. I ja, jer me on drži. Koj te, kurac, drži, Aristoteljo, drži te varka da ti treba, a ti njemu trebaš jer ti njega držiš! Pusti ga iz ruku, čofeče, dušom dani! Ne smem, Gazdo. Što ne smeš? Tako mi određeno. Ko ti ofa magareća posla odredi? Ne znajem, pao na svet, zateko sve kako kamenje guraju, našao se jedanj za mene i tako. Jeste, to nam je Tomanijo, taj naš život...."

Uspeh kao motivacija

Interesanta TEDx prezentacija koja kaže koliko u stvari koristi da se ljudi dobro osećaju na poslu ako svakodnevno osećeju male pobede i napredak.

http://www.youtube.com/watch?v=XD6N8bsjOEE

Ta priča je takođe kolinearna sa pričom Pitera Drakera, kada će se ljudi osećati zadovoljno na poslu, a koja kaže da će to biti ako svakodnevno postižu nešto.

Veoma interesnanto i ne deluje tako neostvarljivo teorijski gledano, ali u nekim okolnostima kao da nije moguće postići niti mininalni napredak.....pa stoga ni nemati osećaj zadovoljstva poslom.

Facebook i smrt

Jedna moja prijateljica iz osnovne škole, divna osoba, Jelena, je poginula u saobraćajnoj nesreći polovinom novembra. Odem na FB i vidim njenu sliku, i njen je nalog još uvek "živ" - ne znam koju bolju reč da nađem. I njeni postovi do maltene poslednjeg dana njenog života. Ne znam šta bi trebalo uraditi sa tim i takvim nalozima....

Neki drugi svet

Posle druženja sa mojim bivšim cimerom Milanom Mandićem se mi se otvorila jedna misao. A to je da pored poslovnog dela života i načina razmišljanja u tom okruženju i toj kulturi, koja neverovatno uvlači u sebe i teško joj se odupreti postoji i neki drugi svet - da ne kažem svetovi - sa nekim svojim kulturama, ljudima, temama....Jako mi je prijalo isključiti se iz poslovnog stila razmišljanja i pošto Milan tako kvalitetno "besedi" da imam utisak kao da gledam slike, videti slike iz nekog drugog sveta i života.

Mocart 23 klavirski koncert, drugi stav...

http://youtu.be/GFuFOCBNBFA

i jos jedno izvodjenje

http://www.youtube.com/watch?v=9LqdfjZYEVE

Uspešna zemlja i društvo

Zadajem samom sebi temu da istražim šta je to što neku zemlju i društvo čini uspešnim, i koji su razlozi višemilenijumskog neuspeha našeg društva i države.

Uvod u ovu temu je problem sa klimom na poslu: zašto je uopšte instalirana klima koja ne može da radi duže od jednog dana a da se ne pokvari, i zašto majstorima treba beskonačan broj izlazaka da bi otklonili kvar.

Srednja wikipedijska

Jedna moja veoma zanimljiva i u pozitivnom smislu interesantna prijateljica, sa veoma živom maštom, obrazovanjem iz koga proizilazi fenomenalno smišljen vokabular, je imala gomilu super-kovanica, od kojih ću ovde sa spomenem samo neke "završio je srednji wikipedijsku", "pročitao je dva članka sa Wikipedije i rukopoložio sebe za eskperta". Fenomenalno...

Isidora Sekulić - 10 vekova srpske književnosti

Par rečenica iz predgovora knjige dela Isidore Sekulić:
"U umetnosti ima bazmalo strašna stvar: u umetnosti nema istine do lične istine. I ako nema ličnosti, ništa u umetnosti nije istina..."

"Ako se dobro obrati pažnja, u ma koje istorijsko doba se može uočiti činjenica da su ljudi po nazorima i načinu života stajali u sasvim suprotnim taborima. Duh vremena, to nije nikada mentalitet celine, nego mentalitet jačeg tabora. I danas je tako. Dok jedna polovina sveta, površna i laka, ostaje potpuno van duhovnog života, ne pita za nauku, kulturu i knjigu, u drugoj polovini su obrazovanje, naučnost, stručnost i knjiga uopšte ovladali kako davno nisu."

Pronaći sebe ili se prepustiti

Članak sa HBRa i NYTimesa, koji je odlično postavio stvari, i moguća rešenja.

http://blogs.hbr.org/taylor/2011/06/we_is_bigger_than_me.html?cm_sp=blog_flyout-_-taylor-_-we_is_bigger_than_me

http://www.nytimes.com/2011/05/31/opinion/31brooks.html?_r=1

Radi se o tome da u članku kažu da paradigma koja kaže da ću prvo pronaći sebe pa ću onda raditi to što je u skladu sa mnom pogrešna. Alternativa tome je prepuštanje onom sistemu u kome se nađemo, tj. da se oslobodimo "sebe" i da verujemo u nešto izvan sebe. Deluje veoma kao religijsko učenje koje je tačno i korisno, ali nije istinito. I sam naslov kaže WE IS BIGGER THAN ME. Ko može da veruje u ideju koja je izvan njega pronalazi smisao. Nisam siguran da se smisao može pronaći u zatvorenom sistemu. Uvek je potrebno nešto izvan njega što bi validiralo taj sistem. Mislim da se tako nešto zove Gedelova teorema o nepotpunosti. Pročačkao sam malo pa netu i evo šta kaže: "Za bilo koju formalnu teoriju koja potvrđuje osnovne aritmetičke istine, može se konstruisati aritmetičko tvrđenje koje je istinito, ali i nije dokazivo unutar same te teorije."

Tako da mi se čini da su ovi sa HBRa kao centra kapitalizma otkrili toplu vodu, nešto što religije znaju već milinijumima, samo što sada žele da popularišu prepuštanje ideju firme! Kao eto, pronađite svoju suštinu time što ćete se prepustiti ideji firme. Veoma privlačna, ali i veoma opasna ideja. Ništa manje opasno, iz iskustva znam da je i teško, je nevorovati ni u kakvu ideju. Bez ideje nema ni smisla. Sa idejom(ovo kažem sa 36 godina života, verovatno ću naučiti još nešto, pa će mi se možda i mišljenje promeniti ili popraviti) čovek gubi svoju suštinu. Tj. on je i dalje on, ali se udaljava od sebe verom u ideju i podređujući sebe (ili još gore, identifikujući sebe) sa tom idejom.

Ovde se opet načinje pitanje identiteta čoveka, i da li je identitet moguć uopšte bez internalizacije - inkorporiranje ideja u čoveka. Da li uopšte sadašnji čovek moguć bez ideja. Nije. Zato što smo gomilu stvari naučili kada smo bili mali kada nismo mogli da im se odupremo. Mislim da sam pročitao na jednom sajtu je da je dobar znak mudrosti čovekove kada se upita:"Otkud znam to što znam?", što zajedno sa tvrđenjem da je autentična osoba ona koja ne živi reaktivno, tj. ne ponaša sa na isti stimulus na isti način, nego ima slobodu izbora svoje reakcije, znači da je ta osoba slobodna.

Lakše je verovati u ideju(čak i u ideju Boga) i na taj način "osmisliti" život, ali sam siguran da postoji i neki drugi način njegovog osmišljavanja. Ne znam na žalost koji...I kako bih mogao da tvrdim, ili iznađem rešenje, koje bi reklo da je smisao bez verovanja u neku ideju moguć. Opet pitanje, šta ostane od čoveka, kada bi odbacio sva svoja parcijalna verovanja i parcijalna znanja - ideje. Ima li nešto u njemu bez ideje i bez znanja....

Toliko pitanja i zamršenih rečenica. Voleo bih kada bih umeo da nekako negde formalizujem svoje misli, da bih mogao da na njima nadograđujem svoja razmišljanja. Ne znam gde bih to i kako mogao da uradim.

2 posta sa HBRa o odrzavanju radne i zivotne kondicije

Jedan o poslu i zdravlju:
http://blogs.hbr.org/schwartz/2011/11/four-destructive-myths-most-co.html

Jedan o zdravlju:
http://blogs.hbr.org/schwartz/2011/10/the-core-rhythem-weve-lost.html

I jedan koji moze da se koristi u situaciji sa teškim ljudima:
http://blogs.hbr.org/schwartz/2011/10/the-secret-to-dealing-with-dif.html

(i to ima efekta na zdravlje :-)

5 ways to keep your rockstar employees happy

Interesantan clanak:

http://gigaom.com/collaboration/5-ways-to-keep-your-rockstar-employees-happy/?utm_source=twitterfeed&utm_medium=twitter&utm_campaign=Feed%3A+webworkerdaily+%28GigaOM%3A+Collaboration%29


U njemu ima i interesantnih linkova na druge, takodje interesante članke. Reč "interesantno" danas dominira ovim postom :-)

Evo i slike koja opisuje koje, po Google-u, osobine treba da ima dobar šef:

Opet nešto sa HBRa na temu "savremenog" načina življenja, i šta raditi kada se shvati da je to sve pogrešno

http://blogs.hbr.org/haque/2011/10/make_the_dangerous_choice_to_dissent.html

http://blogs.hbr.org/haque/2011/05/is_a_well_lived_live_worth_anything.html

Jedan od komentara na tekstove:
"... even if you don't make big money, you will be happy and fulfilled instead of stressed and empty, and if you do make big money, you will be making it doing something that's meaningful."

i još jedan:
"Yes, being yourself risks getting you fired. Not being yourself risks getting you fired, too. I've worked with dozens of people who tried to be what others wanted them to be, and got fired or got slow-tracked anyway. You can't win as long as you are playing someone else's game. That was my own experience as well. I tried to get ahead by conforming, and it didn't work for me, I was unhappy and I wasn't getting the rewards. Since abandoning that effort and endeavoring to be more authentic, I have been much happier, and after a helluva learning curve, I'm starting to enjoy more material rewards as well. "

The Big Kahuna

Stihovi sa kraja filma koji vredi pogledati. Meni je koristio da spoznam da nisam kreten koji se muči pitanjima života i smrti, nego da su to bitna pitanja, kojih su neki ljudi svesni neki ne, ali se svi pitaju isto pitanje...

"Uživaj u lepoti i
snazi svoje mladosti.
Možda ih nećeš shvatiti
dok ne počnu da blede.

Za dvadeset godina,
veruj, gledaćeš svoje slike
i diviti se nekadašnjoj
lepoti i mogućnostima.

Nisi bio tako debeo.

Ne brini za budućnost.
ili brini, ali znaj
da ti briga tu pomaže
kao žvakanje žvake pri
rešavanju jednačine.

Prave životne brige biće one
na koje nisi ni pomišljao,
koje si predvideo brinući
nekog utorka u zoru.

Svakoga dana uradi
stvar koja te plaši.

Pevaj. Ne budi nehajan
prema tuđem srcu,
ne toleriši one koji
ne haju za tvoje.

Čisti zube koncem.
Ostavi se ljubomore.

Ponekad prednjačiš,
nekad zaostaješ.

Trka je duga, na kraju
u trci ostaješ sam.

Pamti pohvale, uvrede zaboravi.
Ako u tome uspeš, javi
kako si to postigao.

Čuvaj stara ljubavna pisma,
bacaj potvrde iz banke.

Razgibaj se. Ne brini
ako ne znaš šta hoćeš.

Najzanimljiviji ljudi koje znam
u mladosti nisu znali
šta žele od života.

To još ne znaju ni neki
zanimljivi 40-godišnjaci.

Uzimaj mnogo kalcijuma,
poštuj svoje potrebe.

Nedostajaće ti kad se izgube.

Možda ćeš se oženiti,
možda ćeš imati dece.
Možda ćeš se razvesti u četrdesetoj,
a možda ćeš igrati na
proslavi 75 godina braka.

Nemoj mnogo sebi
čestitati niti sebe kuditi.

Za sve što odlučiš,
šanse su ti pola pola.

Kao i svakom drugom.

Uživaj u svom telu,
koristi ga kako god umeš.
Ne plaši se svog tela
ni tuđeg mišljenja o njemu.

Bolje oruđe nećeš imati.

Igraj. Makar sam u
sobi. Čitaj uputstva,
iako nisu tvoja. Ne
čitaj časopise o lepoti.

Samo ćeš se osećati ružnim.

Upoznaj svoje roditelje,
brzo ćeš ih izgubiti.

Budi dobar prema blizancu,
tvojoj vezi sa prošlošću
i najverovatnijoj
potpori u budućnosti.

Prijatelje stičeš i
gubiš, retke zadržavaš.

Uči i stekni znanje
iz geografije i života.

Sa godinama raste potreba
za onima koje si znao u mladosti
Njujork napusti pre
no što te ogrubi,
Severnu Kaliforniju
pre no što te smekša.

Putuj. Ne eksperimentiši
sa svojom kosom
da ti u četrdesetoj
ne bude kao u starca.

Oprezno prihvataj savete,
budi fin sa savetodavcima.
Davanjem saveta prošlost
se izvlači iz smeća,
glanca i prerađuje
preko stvarne vrednosti.

Ali veruj da ti treba
zaštita na suncu."

I jedan interesantan članak o Stevu Jobsu

http://blogs.hbr.org/cs/2011/09/what_steve_jobs_taught_me_abou.html

Steve Jobs

"Your time is limited, so don't waste it living someone else's life. Don't be trapped by dogma, which is living with the results of other people's thinking. Don't let the noise of others' opinions drown out your own inner voice, heart and intuition. They somehow already know what you truly want to become. Everything else is secondary....Stay hungry, stay foolish...." - Steve Jobs

Istra i Tamara Obrovac

Jedna od najboljih Tamarinih pesama.

Neverovatno kako se setim Istre, Grožnjana, Lina Milovanovića - Tonija, Buja, Buzeta, Mirne, Motovuna, Motovunske šume, Pule, prijatelja i ljudi odande, Suzane, Robija, Jolande, Danijele, Katarine, prirode, Vojaka, konobe Ema, Rabca, Plomina, Raše, Labina, Učke, Tončića, Kotle, Grimalde, Butonige, Limskog kanala, Ipsilona... Istra odavde deluje kao prostor koji omogućava autentičan ljudski život. Iako znam da autentičnost je deo čoveka a ne prostora u kome živi, deluje utešnije i lakše kada se zamišlja da nešto čovek u životu može da dobije i od okruženja a ne da mora sve sam da napravi. Sloboda je i dobra ali je i teret. Kao i sve dobre stvari, ako se ne koristi pravilno, okreće se protiv čoveka. Treba je umeti koristiti, obuzdati, prepustiti joj se.

Dehumanizacija i samootuđenje

Tokom istraživanja na temu šta u stvari čini čovekov identitet, naišao sam na jedan tekst, izgleda naučni rad, koji pomaže razumevanju te teme.

Link je http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2005/0038-03180502117J.pdf

Autor je Boris Jašović.

Menja li se to kapitalizam?

Interesantan clanak na HBRu, tome da se kapitalizam umesto sa povecanje welth-a okrene ka povecanju wellbeing-a

http://blogs.hbr.org/cs/2011/09/happiness_and_your_company.html

ili je to samo jos jedna u nizu kapitalistickih prica "dok se Vlasi ne dosete", tj. promeni brojlerima boju hrane da bi kljucali.

Tu pricu o brojlerima(vrsti tovnih pilica) sam cuo jos u osnovnoj skoli od svoga profesora likovnog Knezija. Pricu sam razumeo tek mnogo godina kasnije, kao zreo covek.

Jednom je on usao u razred(koji je naravno bio nemiran) i rekao:"Sta je brojleri? Samo kljucate? Kad prestanete da kljucate, onda vam promene boju hrane, pa vi opet nastavljate sa istim zarom da kljucate, pa kada opet prestanete, onda vam promene boju svetla pa opet kljucate?"
To tada nisam razumeo, ali danas to razumem i te kako. To se moze videti svuda oko nas. Jednu te istu kafu, ili joj menjaju pakovanju, ili izmisljaju razne ukuse, pa 2 u 1 pa 3 u 1 i sve ostale smicalice ne bi li ljudi nastavili da "kljucaju"....

Tako da i ova prica sa HBRa, za koju bih zeleo da verujem da je istinita, lici rekao bih malo na tu pricu o brojlerima mog nastavnika likovnog. Zeleo bih da gresim.

Evo interesantnog isecka iz gornjeg clanka:
"The key things which increase wellbeing are connection to friends, family and community; giving back and volunteering; being physically active; having life goals and continuing to learn; and taking notice and being engaged."

Ikar

Postoji velika razlika u sledeće 2 rečenice:
1. Ako napravim dobra krila, leteću.
i
2. Napraviću dobra krila da bih leteo.

(ovo sam pronašao u petoj knjizi Pekićevog Zlatnog Runa).

Toliko su me pogodile, da svaki dan razmišljam o njima.
Prva varijanta implicira da letenje možda i nije bitno tom čoveku, pa i ta krila ako ne napravi, neće mu biti previše žao.
Ali druga rečenica je neverovatna. Ona ne pruža mesta sumnji u ostvarenje cilja, prevazilaženje prepreka pošto je cilj jasan. Ne može cilj biti pravljenje krila radi pravljenja krila nego, nego cilj može da bude samo letenje.
Druga rečenica takođe implicira i da će taj koji pravi krila uraditi sve što može, naći mnogo različitih rešenja, od kojih neka i neće raditi, probaće, padaće, ustajaće, testiraće, učiće iz svojih grešaka, i sve to vodi ka ostvarivanju cilja - letenju.

Ziveti bez novca

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=djzitB1xyoc

i

http://livingwithoutmoney.org/about-the-film/about-heidemarie/

Jako interesantna ideja. Dirnula me je njena prica.

Unlocking Your Success Equation

Članak sa HBRa. Dobar :-)

http://blogs.hbr.org/bregman/2011/06/unlocking-your-success-equatio.html

Prica se svede na sledeću dilemu:

- Most people, when they explore an opportunity, next step, or decision, ask: "Will I succeed?"

- But Jim asks a different question: "Is it worth the risk?"

Raditi posao vs. pokupiti zasluge za uradjeno

Reci Indire Gandi: "My grandfather once told me that there were two kinds of people: those who do the work and those who take the credit. He told me to try to be in the first group; there was much less competition. "

Fenomenalno rečeno! I značajna poruka za mene, pošto sam krenuo da inkliniram drugoj grupi, i loše se osećam zbog toga. Najbolje sam se osećao kada sam radio i stvarao.

Smart people

http://innovatorinside.com/2010/02/17/10-ways-you-know-youre-with-smart-people/

Japanska uspavanka

Odusevila me je muzika :-)

http://www.youtube.com/watch?v=3tnppT2oVU0&NR=1

Deca i odrasli

Prethodnih dana sam imao priliku da se družim sa decom, i to je bio odličan doživljaj! Bilo je tu i odraslih, ali su mi oni...predvidljivi, stereotipni, smireni, dosadni, iskvareni. Ima prilika i kad od odraslih mogu da čujem nešto drugačije, nešto njihovo, ali je to prilično retko. Od silnih maski i uloga koje ljudi igraju, stalno se predstavljajući ono što nisu(jesu, ali za javnost) – Šekspir je rekao: „All the world's a stage, and all the men and women merely players: they have their exits and their entrances; and one man in his time plays many parts.“ – ne mogu da kažu ništa svoje, ne znaš sa kim pričaš, da li sa njime, da li sa njegovim roditeljima, ženom, komšijom, televizijskim dnevnikom, novinama. Nisam ni ja bolji od njih.

Ne mogu a da ovde ne iskoristim jedan citat Frensisa Bekona:“Ljudi razmišljaju shodno svojim prirodnim naklonostima, govore adekvatno svojim znanjima i formiranim ubeđenjima, međutim postupaju u skladu sa svojim navikama.“ Zato je sa decom odlično. Oni su još uvek ono što jesu. I kod njih može da se spozna priroda, život, osobine u svojoj čistoti.

Da se vratim događajima sa decom:

1. Deda Mraz vs. Isus Hrist. Dečko od 8 godina je ljubio sve ikone koje mu je sestra od 5 godina davala da ljubi, bez pogovora, 3 komada, verovatno bi ih sve izljubio u kući, da su mu date. Pošto je, jel, datum oko Nove godine, ja sam tiho zapevao „Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze...“, a dečko je uzviknuo i poklopio me rukom po ustima:“Šta to pevaš, Deda Mraz ne postoji! Ne dam ti to da pevaš!“. Pošto su njegovi roditelji verni ljudi, ja nisam smatrao svojim pravom da mu objašnjavam neke stvari. On je dete svojih roditelja. Ali me ja ta tema zaintrigirala: rekao bih da postoji više dokaza da postoji Deda Mraz nego što postoji dokaza da je postojao Isus Hrist. U čemu se razlikuje vera u Deda Mraza od vere u Isusa Hrista?

2. Hit. Dečko koji jedva priča, znači jedno 3 - 4 godine, ulazi u sobu i ni pet ni šest, direkt sa vrata – „Ja sam Peđa.“ Ostavio mi je bez reči! Kakav jasan, spontan nastup, predstavljanje i upoznavanje. Oduševio me je. Da se upoznamo pa da pređemo na stvar J I on mi je začepljavao usta kada sam hteo da pevam – verovatno nije navikao da u njegovoj porodici ljudi pevaju. Dođe i meni da kad se budem sledeći put pojavio u nekom novom društvu da iskoristim njegov fazon.

3. Biblijska Scena Sa Pištoljem. Moja devojka je kupila sinu svoga brata neku slikovnicu iz koje mogu da se naprave figure koje se postave na scenu napravljenu od korica slikovnice i koja predstavlja scenu Božića. U tu scenu smo dodali Gormite – figurice nekih „bića“ – Helios, Kaktus, Troglavi i ekipa. Jedna od tih figurica, koja liči na osu, je imala surlu kao u slona. Kada sam uperio pištolj u nju i uzviknuo:“Surlu u vis!!!“ dečko od 3 i po godine je ispravio surlu i digao je u vis!! Predaje se! Svi smo se smejali. Tako je pištolj ušao u biblijski scenu.

I da na kraju citiram šta me je zapravo navelo da napišem ovaj tekst:

„Postati dete, po Hristovim rečima, znači postati sposoban za radovanje za koje odrasli nisu više sposobni, ulaziti u opštenje sa stvarima, sa prirodom, sa drugim ljudima, bez sumnje, straha.“ – Aleksandar Šmeman

+ još ovo od Karla Gustava Junga:
„Suprotno Hristovim rečima, vernici pokušavaju da ostanu deca, umesto da postanu deca.“