Crtica 1: Sa roditeljima sam slučajno, kada sam bio mali, gledao film "Oficir s ružom" u Narodnom bioskopu u Somboru. U određenim scenama mama je tražila da pokrijem oči i ne gledam gole žene. Bile su to neke 80te, ja sam imao desetak godina.
Crtica 2: samostalno sam išao, kao mali - momčić, da gledam nekoliko filmova, od kojih sam zapamtio da sam u Domu JNA gledao Robocap, i Dinu - peščanu planetu u Zvezdi, u Somboru.
Crtica 3: sa mamom i njenom prijateljicom koja je isto bila biolog (i imala sina), smo ja, moj brat i taj dečak, sa mamam u pozadini, iza nas, išli da gledamo Poslednju oazu. Bilo je to u Zvezdi u Somboru. Imam i knjigu "Poslednja oaza"
Crtica 4: bioskop u Staparu je bio u sali Zadružnog doma. Ta se sala koristila za razne stvari, tako da nije imala onaj nagib koje imaju standardne bioskopske sale. Sala je bila velika, i sećam se kao kroz maglu, da se davao neki crni-beli film, i cela se sala smejala. Bioskop je bio pun! Negde ne pola filma - pauza. Morala je da se promeni traka, ali se pauza, od nekih 10tak minuta koristila i da se dokupi suncokret (cunja), da se kupi sok, popuši cigara, protegnu noge, kupi sladoled, piški. Posle pauze je išao nastavak filma.
