Cikličnost definisanja sebe

Da bi čovek bio zadovoljan(ili možda i nešto snažnije od zadovoljstva - npr smislenost življenja?), treba da bude slobodan. Da bi bio slobodan treba da bude svestan sebe - pošto kad postaneš svestan sebe, znaš šta su ti životne vrednosti i prioriteti, i onda možeš da napraviš dogovor sa sobom. Pravljenje dogovora sa sobom znači da u situacijama dnevnim i onima nesvakodnevnim možeš da donosiš odluke u skladu sa prethodno ustanovljenim prioritetima. Da bi bio svestan sebe mora da uči. Da bi mogao da uči mora da čita, radi, eksperimentiše, proba, uspeva\neuspeva, otkriva. Ovo je sve iterativni proces, gde kroz učenje o sebi i svetu, čovek menja i definiciju sebe, svojih prioriteta, i tako u krug. 

Tamo na letovanju sa školom - hleba i paste za zube sa ukusom banane

Na letovanjima koja je organizovala škola, imali smo sledeći raspored obroka. Doručak, ručak i večera u odmaralištu. Na plažu su nam donosili 2 užine - prepodnevnu i poslepodnevnu. Prepodnevna je bila negde oko 11h, a poslepodnevna (ako se dobro sećam) oko 16h. Te užine su mi ostale u življem sećanju nego redovna jela. Na tacni ili dve su nam na plažu donosili nešto veoma jednostavno, tipa hleba i pekmeza, hleba, margarina i meda, hleba masti i paprike, hleb sa eurokremom. Obično su svi dolazili po tu užinu, međutim uvek je ostajalo po par komada. Dežurni nastavnik koji je bio taj dan zadužen da se užina podeli je stajao kod tacne, dok su deca uzimala i pazio da svako dobije po parče. Onda, kada su deca prestala da dolaze, on bi se osvrnuo da vidi da li ima da dolazi još neko...Za to vreme je nas nekoliko najgladnijih već naciljalo preostale parčadi užine. Sedeli smo blizu te tacne i čekali znak, sa okom na naciljanom parčetu. Kada je nastavnik video da niko više ne dolazi, rekao bi nešto tipa - možete uzeti repete, i pre nego što bi on završio tu rečenicu, više ni jedno parče nije ostalo na tacni. Ja se sećam, da mi je ruka bila kao na feder i samo bi odskočila i zgabila preostalo parče. Nisam naravno mogao da uvek baš ja budem taj koji ću biti najbrži i najspretniji, tako da je bilo mnogo puta da sam bio prilično gladan do večere.

A nekad smo bili gladni i posle večere....Sećam se...Odmaralište na Rabu, veče, pao je već mračak, nastavnici su dozvolili da se u trpezariji sme gledati, na crno belom TVu, serija Šerlok Holms, sa Džeremi Bretom u glavnoj ulozi. Bilo je dosta dece - ne puno. Ja nisam mogao da gledam, zato što me je to  gledanje serije podsećalo na kuću i indukovalo veliku žalost što nisam kod kuće. Sedeo sam negde uz kraj, na dugačkoj klupi, tako daleko od televizora ali tako blizu da vidim da su kuvarice već nasekle i pripremile hleb za sutrašnji doručak! Hleb je bio u nekoj korpi, pokriven krpom, na kraju te trpezarije, gde ona prelazi u kuhinju. Rekao sam to nekolicini svojih drugara (koji su bili isto tako gladni...), i mi smo uzeli nekoliko parčadi hleba..Međutim, nismo navikli da jedemo samog hleba bez ičega, pa smo se dali u potragu, sa čime bismo to mogli da ga jedemo.. I onda je jedan drugar, sad već pokojni, Dejan Lajković doneo pastu za zube sa ukusom banane...I to smo namazali pastu na hleb i jeli...Zaboravio sam ukus - već sama ta kombinacija je bila dovoljna da obuzme celo sećanje - ukus je ishlapeo - slike su ostale. 

Kako se odvići od odlaska na sajtove na koje odlazite po navici

U trenutku dokolice, kada nemate šta da radite, a sedite pred računarom, često otkucate ime sajta na koji odlazite, tipa da proverite najnovije vesti? Meni se to dešava, i jako me to nervira. Pokušavao sam pukom snagom volje da se oslobodim toga, pogotovo od odlaska na sajtove koji su u međuvremenu postali režimski SNS sajtovi, tipa b92, ili sajtovi koji su imali previše bombastičnih naslova sa malo dobrog sadržaja, tipa blica. I snaga volje nije dala rezultat...

Ali sam se odvikao na drugi način - sajtove na koje sam odlazio po navici, a hteo sam da se oslobodim te navike, sam dodao u hosts fajl na svom racunaru. Prednost tog pristupa je ta sto je hosts fajl skriven u windowsu, na čudnoj putanji i nije ga lako naci (bez da se dobro potrudite) da bi se iz tog fajla uklonio sajt na koji biste, u trenucima slabosti, želeli da odete.

Dakle, da biste se odvikli od odlaska na sajtove na koje ne želite da odete, a po navici idete na njih, dodajte u hosts fajl sledeci red:

127.0.0.1 www.b92.net

Moguće je da će vam za pristup tom fajlu biti potreban administratorski nalog.

Vi ćete pokušavati još neko vreme da odete na taj satj, kucaćete link u browser, browser će vas odbijati, ali će mozak posle nekog (srednjeg do dugog) vremena shvatiti da ne vredi da ide na sajtove koji se ne otvaraju, pa ćete prestati da ih posećujete, kucate njihovo ime u browser, i tako ćete se odvići...tako sam se ja odvikao. I tako ćete se odvići od influksa informacija koje više ne želite da primate.

Kad je Rab bio crven

Sećam se kako je Rab bio crven. Bili smo klinci - deca - mali. Išli smo sa školom na letovanje. Autobus je obišao kolonu vozila koja je čekala trajekt u Jablancu. Bili smo važni što ne moramo da čekamo u koloni kao i ostali. Ja sam mislio da je to zato što su u autobusu deca pa smo zato imali prednost. Bila su druga vremena. Osamdeset i neka. Onda autobus dođe dole, u Jablanac, i da bi se autobus ukrcao na trajekt mi smo izašli iz autobusa. Ti dolasci (da, bilo ih je više - bio sam 2 puta na Rabu) su bivali ujutro, prepodne, tako nekako. Jablanac je bio kao u nekoj senci, a sunce je udaralo na Rab. Iz Jablanca, meni je Rab izgledao crven. Njegova istočna obala je kamen. Iz google mape on izleda krem - žuto - beo, ali je meni, onda, malom, izgledao crven. Kao sunce koje ga je obasjavalo. Nekad kad ga sanjam, Rab mi deluje kao vatra.