SFRJ i Tinder

Dok ja čitam Marka Vidojkovića o tome kako bi potencijalno izgledala Jugoslavija (SFRJ) da se nije raspala u knjizi "E baš vam hvala!", i analiziram zapise Latinke Perović o uzrocima raspada SFRJ, i još neke tako knjige, čujem, slušam vidim i ne verujem, da je nivo konzumerskog pristupa dosegao danas tako daleko, da postoji aplikacija kao što je Tinder, gde na swipe levo desno, upoznaješ i muvaš se sa nekim....Užasnut sam time i shvatio sam koliko sam mator i gde su ostale zarobljene moje misli\stil\emocije\mindeset - u SFRJ. Jesam ja prihvatio i neke nove stvari, ali te nove stvari nužno imaju neko uporište u nekom, za mene, normalnom sistemu vrednosti, dok ovaj današnji sistem vrednosti deklarišem kao potpuno, ne nenormalan, nego nakazan, glup, antidruštveni, antiljudski, nekulturni, ne znam ni sam koju više reč da nađem za to. U stvari znam - mator sam i pregazilo me vreme...ali nije mi ni žao što ne pristajem i ne učestvujem u ludačkoj civilizaciji.

(Ne)promenljivost

Pokušati zaboraviti nešto što je duboko u nama (rezultat ranog učenja) je kao pokušaj da se, na primer, zaboravi maternji jezik - ne može se svesno raditi na zaboravljanju maternjeg jezika(ovo je samo metafora za ostale, dublje, psihološke stvari).

Ono što jedino može da se uradi je da se maternji jezik ne koristi, da se ne misli na njemu, nego na stranom jeziku, i tako puno vremena(više desetina godina?), a i onda je pitanje da li ćemo ga u potpunosti zaboraviti - nećemo!! Zaboravićemo neke reči, ali jezik nećemo.

On nije dostupan našem raciju, mi ne znamo kako ga znamo, koja su njegova pravila (sem nekih, koja nisu baš intuitivna, npr. da li se da li piše zajedno ili odvojeno). Mi ne znamo ništa o jeziku, a opet znamo da ga govorimo i razumemo.

Tako je, po mome mišljenju, sa svime što čini deo ranog učenja, a to opet znači da kako smo u detinjstvu iskrojeni(kroz sve ono što je deo nas, čini nas, i ne vidimo ga u velikom mozgu - dakle nije deo mišljenja) je manje više nepromenljivo. Možemo da učimo nove obrasce, ali stari, nesvesni, stavovi i dalje deluju u nama i utiču na nas.

Isceljenje

Tokom gledanja filma Isceljenje, u glavi mi se pojavila jedna misao. Ne mogu da govorim za ostale vere, pa ću da kažem samo za pravoslavlje - "U pravoslavlju nema mesta očajanju!!!!" To je toliko jaka misao, odsustvo očajanja, da mi čitav psihofizički sistem odreaguje na tu misao - sa osmehom na licu, i prijatnim osećajem u stomaku - kao da osetim neku vrstu sreće.