Kada čujem kako grlica peva, a onako, joj nije baš vreme, tipa sada, srce mi brže zakuca, i osetim neku milinu koja se iz stomaka razleže po celom biću. Podseća me na onaj period godine, kada posle duge zime, dođe proleće, sneg se polako topi, sunce duže sija, čuje se žubor vode koja se slika sa krovova, nabubrele viseće rese lešnika, prelamanje svetlosti kroz kapljice vode i snega, i zvuk, pevanje, grlice.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар