Staparska poslovna mudrost

Štedi se kad se ima, pošto kad nemaš, nemaš šta da štediš. Dakle, kad imaš, ne trošiš nego štediš. Kad nemaš, onda opet nemaš šta da trošiš. U oba dakle slučaja, novac se čuva, a ne troši :-)

Sloboda kao nacin za ostvarenje ljubavi

Sloboda u stvari nije cilj - ona je alat za dostizanje ljubavi. Sloboda je put, a ljubav je cilj.

Na ovo razmisljanje me je podstakao koncept strouka iz Transakcione Analize, ciji sam ja ucenik i postovalac. Po toj teoriji, mi svi imamo potrebu za stroukovima. Strouk je recimo element prepoznavanja, ali ja ga dozivljavam kao element ili jedinicu ljubavi, mada je mozda tacnija definicija da je strouk upucivanje prepoznavanja prema drugoj osobi, posto ne moramo svakoga voleti, a ipak mozemo da se prema toj osobi odnosimo kao prema bicu.
Po TA teoriji, cilj covekovog, zdravog bivstvovanja je autentican zivot. A to, valjda?, znaci da na slobodan nacin dolazimo do najjaceg strouka - ljubavi. Dakle, izgleda da, ako ja dobro razumem to, covek nema potrebu za slobodom slobode radi, posto se ne spominje da covek ima potrebu za slobodom, nego potrebu za stroukom tj. ljubavlju, nego coveku je potrebna sloboda radi dostizanja ljubavi.
Postoje, a to je uzrok postojanja TA i psihoterapije bazirane na TA, i neslobodni nacini dolazenja do stroukova (ne mogu da povezem neslobodu i ljubav, pa cu se zadrzato samo na izrazu strouk), ali onda covek mora da zrtvuje neki deo sebe, svoje licnosti, ponasanja, fizickog aspekta sebe, da bi dobio strouk, a na taj nacin, kao sto se iz opisa vidi, on ostecuje sebe, tako, da na taj nacin stecen strouk, je u manjoj ili vecoj meri, patoloski i coveka koji na taj nacin ostvaruje stroukove je potrebno leciti. Na zalost, velika vecina ljudi do stroukova dolazi na manje ili vise ostecujuci nacin.

Demokratija bez srednje klase?

Ima li smisla demokratija bez srednje klase? U današnjem svetu medija koji vrše invaziju sa svih strana, što tačnim, što lažnim vestima i informacijama, u svetu gde je profit iznad istine, i gde je zbog profita ok lagati i varati, ko može da zna šta je istina? Najviše edukovan čovek, a najmanje needukovan. Edukovan čovek u većini društava bi trebao da pripada nekoj srednjoj klasi. Ako potencijala za srednju klasu nema, ili se dešava urušavanje i smanjivanje te srednje klase, dobijamo sve više needukovanih ljudi. Tim ljudima razne interesne grupe i mediji mogu mnogo lakše da manipulišu nego edukovanih ljudima, pošto edukacija u određenoj meri podrazumeva i kritički odnos prema realnosti. Needukovan čovek lakše proguta laž, zbog nedostatka kritičkog mišljena, i zbog suženog referentnog okvira.
Takođe, za edukaciju su najčešće potrebni dobri uslovi(stabilna porodica, relativno normalni uslovi vezani za edukaciju - cene školarine), što je opet prednost srednje klase, ali se i to narušava i smanjuje.
Dakle, imamo sve veći broj neobrazovanih ljudi koji nasedaju na sve raširenije i sve bezobraznije podvale koje im podmeće vlast, i oni onda, verujući u to, glasaju za tu istu vlast. Koja opet, iz svoga interesa, radi na zaglupljivanju ljudi..i to tako do debilnosti. Koji je onda smisao izbora, i koja je to demokratija gde će glasačko telo da bude sastavljeno od 80% neukih, 15% preživele srednje klase(u opadanju) i 5% bogatih (ili manje..). Meni to uopšte ne liči na demokratiju, nego tešku autokratiju zamaskiranu u odelo demokratije.
Ili će to u stvari biti prava demokratija - vladavina naroda (demosa), pa kakav je narod, takva je i vlast. Ili obrnuto beše?

Borislav Pekić - Sentimentalna povest Britanskog carstva

Iz predgovora:"Zgodan događaj, pogotovo iz engleske povesti, uvek je dobrodošao kao paradigma vlastitoj istoriji kad se razgovor zaplete u sudbonosno pitanje zašto srpskom narodu ni sadašnjost ni budućnost ne daju nikakve nade, a prošlost mu je i suviše teška da bi je sa zadovoljstvom ponovio."