"I kad bi zatvorio oči, video bi bledu njenu kožu i grudi njene i oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba, koje ga nikad ne pogledaše mutno."
Ovo je fenomenalan opis - pogotovo opis te boje - krupno, modro, zimsko, čisto večernje nebo!! Pročitao sam nekoliko puta ovaj opis, i stalno me ta boja dodiruje. Jer to zimsko, čisto, večernje nebo, ne nosi sa sobom samo boju, nego nosi i sve ostalo što je "prikačeno za njega" - mir, spokoj, toplotu koja izvire iza prozora. Taj osećaj takvog neba sam imao u Staparu. I kad zatvorim oči i zamislim to zimsko, modro, čisto večernje nebo, odmah mi se stvori u glavi slika dvorišta, oraha preko puta kod teta Olgice, snega, sumraka, i neverovatnog mira. Ako skrenem pogled u levo, vidim voćnjak, drveće pokriveno snegom, a na malom prozoru susedne kuće, koje se sa druge strana naslanja na voćnjak, vidim žutu svetlost, koja toj sceni daje toplinu i životnost.
Na žalost, ljudi koji su bili u toj komšijskoj sobi, više, nema.
Ovo je fenomenalan opis - pogotovo opis te boje - krupno, modro, zimsko, čisto večernje nebo!! Pročitao sam nekoliko puta ovaj opis, i stalno me ta boja dodiruje. Jer to zimsko, čisto, večernje nebo, ne nosi sa sobom samo boju, nego nosi i sve ostalo što je "prikačeno za njega" - mir, spokoj, toplotu koja izvire iza prozora. Taj osećaj takvog neba sam imao u Staparu. I kad zatvorim oči i zamislim to zimsko, modro, čisto večernje nebo, odmah mi se stvori u glavi slika dvorišta, oraha preko puta kod teta Olgice, snega, sumraka, i neverovatnog mira. Ako skrenem pogled u levo, vidim voćnjak, drveće pokriveno snegom, a na malom prozoru susedne kuće, koje se sa druge strana naslanja na voćnjak, vidim žutu svetlost, koja toj sceni daje toplinu i životnost.
Na žalost, ljudi koji su bili u toj komšijskoj sobi, više, nema.
Нема коментара:
Постави коментар