Boris Kovač - Sacred Millstone

Jedna jako interesatna kompozicija. Originalna, smešna, ozbiljna, duboka. Svaka čast Borisu Kovaču, caru nad carevima.

Koji su Kovačevi filozofski/duhovni učitelji: Nikolaj Berđajev, G. I. Gurdjieff (Georgij Ivanovič Gurdijev), Bela Hamvaš, Martin Buber i J.C.Powys.

Takođe je dobar i njegov koncept Kuća, Put, Biće. Više o njegovoj filozofiji se može naći na njegovom sajtu, pod oblašću poetical CV

Link o Gurđajevu. 

Nastanak umetničkog dela

Iz knjige The Talent Code, Danijela Kojla (Daniel Coyle)

"the fact that the unconscious mind is able to process 11 million pieces of information per second, while the conscious mind can manage a mere 40."

Ovo me je podsetilo na časove likovnog u Gimnaziji u Somboru, kod profesora Obrena Vasovića, kada smo pričali o tome kako nastaje umetničko delo.
Proces ima četiri koraka:

1. Preparacija
2. Inkubacija
3. Iluminacija
4. Realizacija

U prvoj fazi, fazi preparacije sakupljamo činjenice o temi, razmišljamo o njoj, učimo, istražujemo i pokušavamo da nađemo rešenje, ali više kao vid postavljanja cilja kome težimo, nego da u tom prvom koraku tražimo rešenje.
Druga, po meni najinteresatnija faza, faza inkubacije, se sastoji u tome da, kada smo odradili prvu fazu, prestanemo da svesno razmišljamo o problemu ili o temi. Tu na scenu stupa naš "podsvesni" deo, sa gore navedenom procesorskom snagom od 11 miliona informacija u sekundi. Verujem da je taj broj različit kod ljud koji imaju veći broj poprečnih neuronskih veza :-). Naš podsvesni um procesira informacije iz koraka jedan i teži ka cilju.
Iluminacija (ili prosvetljenje) je onaj "a-ha" momenat, kada je podsvest završila sa obradom i svesnom delu mozga izbacila rezultat svoga rada.
Nakon što znamo šta je to što treba da napravimo/uradimo, pristupamo četvrtom koraku, realizaciji.

Ova, da je nazovem, tehnika, (a pre možda metoda ili framework) je primenljiva i za ostale oblasti ljudskog zanimanja.

Hitler, Nikolić i Srbija

Jako retko prođe dan a da mi na pamet ne padne analogija između filma "Hitler - Rise of evil" i uspona Nikolića i njegove radikalne, sada nazvane Srpske napredne stranke. A analogija proističe iz dve stvari: načina kojima su hteli da dođu na vlast i ideja koja ih je vodila da dođu na vlast.
Ako krenemo od ideje, ja nekako duboko verujem da je ona prilično jasno i rano definisana i da se ne menja tako lako. A Nikolić je bio u Četničkom pokretu, Srpskoj radikalnoj stranci. A to su sve ekstremno nedemokratske stranke.
Druga analogija se tiče dolaska na vlast. Hitler je hteo bukački i preko puča da osvoji vlast i nije uspeo u tome. Onda je shvatio da sistem može da promeni samo iznutra, pa je tako kroz demokratske izbore polako osvajao nemački parlament, da bi, kada je stekao većinu uništio isti taj demokratski sistem koji ga je doveo na vlast. Kod nas, to se može videti, da je Nikolić umesto bukačkog pristupa Srpske radikalne stranke, odabrao mimikrijski pristup Srpske napredne stranke, koja se navodno distancirala od radikala, promenila politiku. Težinu ovoj mojoj tezi dodaje i to da je uz Nikolića tu i njegov idejni drugar Aleksandar Vučić, koji je poznat po donešenju izrazito nedemokratskog zakona o informisanju, kada je hteo(vidi opet sličnosti sa fašističkom Nemačkom!) da uguši demokratska glasila, i gde su za svaku kritiku režima, glasila moraju da plaćaju astronomske kazne. I sada su ta dvojica zajedno sa sinom Slobodana Miloševića, Ivicom Dačićem na pragu formiranja vlade u Srbiji.
Moja očekivanja su, da će, kada i ako oforme vlast, a ako je ne oforme sad u ovoj turi, oformiće je u sledećoj, kao i Hitler da unište i uguše demokratski sistem u Srbiji. Naravno opet sofisticirano(u početku), a posle, kako im moć bude rasla, neće morati da se skrivaju svoje istinske ideje, od kojih su i potekli.
Iako sam slab politčki poznavalac, ja sam inženjer i rekao bih da mogu i umem da razmišljam pa sam samo sabrao dva i dva i napravio analogiju.
Takođe je moguće da zbog nepoznavanja svih činjenica ova moja računica ispadne loša, pošto možda ima varijabli koje su drugačije kod Hitlera i kod nas, pa da one indirektno spreče Tominu antidemokratsku misiju. Ali i bez toga, ja verujem da želi antidemokratski sistem i da je to sistem kome on teži i koji želi da izgradi.
Sve u svemu, ne predviđam lepe dane u ovoj zemlji...

Smisao i suština

Jedno moje pisanije tokom mog rada na spoznaji i smislu.

Sustina/Smisao

Koji je to skup stvari koje čovek treba da uradi/odradi/bude u životu da bi mogao da kaže da je živeo dobar život?

Da bi to moglo da se utvrdi, potrebno je definisati parametre koji bi poslužili kao kriterijum odabira.

Možda čak pre da se definišu pitanja čiji bi odgovori dali kriterijume po kojim se meri "suština". Jer definisanjem pitanja tj. kriterijuma, već smo omeđili prostor u kome ćemo i naći odgovor na to pitanje.

1. da li je to jedinstveno za sve ljude ili svako ima svoju suštinu?
2. da li je to nešto što je kratkoročno ili dugoročno?
3. koje su to osobine suštine? Koje uslove treba da ispunjava suština?
4. pod kojim uslovima postoji suština? Da li se može reći da je smisleno/suštinki samo ako je bezvremeno?
5. da li stvar koja je vremenski ograničena može da bude suštinska? Ripple efekat? Talas koji se prenosi kroz vreme?
6. da li je ono čime se bavimo tj. ono od čega živimo baš tako jako bitno da bi na to provodili svoje vreme?
7. šta je to na što bi bilo dobro provoditi ovo zemaljsko vreme?
8. da li životni aksiomi, naša polazna uverenja, verovanja, ubeđenja, predrasude utiču na definiciju smisla? (tipa verovanje u Boga itd).
9. ako nema čvrste aksiomatske polazne osnove da li to znači i da bi rešenje suštinskog pitanja trebalo da je razlicito za sve ljude?
10. da li naučne analize npr. Maslovljeva piramida motiva mogu da posluže kao polazna tačka za definisanje aksimatske polazne osnove.
11. Šta još, sem motiva, čini čoveka?
12. Značaj genetike, i činjenice da je ljudska vrsta stara vec milionima godina. Šta je rezultat milionske starosti ljudske vrste? Da li to treba da udje u definiciju aksimoatske polazne osnove?
13. Potrebno je definisati željeno stanje i početno stanje - željeno da bi znali kuda idema a početno da znamo koje breme nosimo sa sobom.
14. da li je moguće usvojiti potpuni 3rd party pogled na ovu problematiku, tj. posmatrati ovaj problem sa pozicije koja nije opterećena znanjima, predrasudama, verovanjima. Dobar način za proveru predrasuda i verovanja je da se upitamo - odakle to znam. Ako ne znam odgovor i ne pronalazim način da to sebi objasnim, onda je stvar vredna preispitivanja ili makar smanjenja ponderišućeg faktora.
15. da li radost i uživanje u životu može da se uzme kao cilj življenja? Ako je tako da li odrasla osoba može da ima te stvari/misli/aktivnosti/odnose koji joj pričinjavaju zadovoljstvo? Da li radoznalost može da bude smisao? Da li dečije nepomućeno stanje moze da bude smisao, tj. ono osećanje besmrtnosti života, koje smo imali kad smo bili mali?
16. da li postoji zajednički imenilac iz svih filozofija i religija koji bi mogao predstavljati neku univerzalnu osnovu za smisleni ljudski život?

Zaključak - jedina mera stvari moze da bude čovek pojedinac sa svojim jedinstvenim osobinama, kulturom, znanjem, emocijama i svim ostalim parametrima. Ne postoji univerzalni odgovor koji bi se mogao primniti na sve ljude.
Svako mora za sebe da pronadje svoju meru i da bude spreman da se menja. Ovo ne znači da je ok da neko misli da on treba da bude 100% u pravu, ali znaci da mora da se drži sebe i svojih(promenljivih) merila. Do ovog sam dosao napornim radom plus slucajni dogadjaji.
Kada sam to usvojio, život mi je postao lakši, ali nisam prestao da istražujem, ali makar imam za šta da se uhvatim(za sebe!).

Dodatak od 16.3.2014.
Iz knjige Društvena životinja Dejvida Bruksa, intepretacija životne filozofije Viktora Frankla:
"besplodni su pokušaji da se razmišlja apstraktno o tome šta život uopšteno znači. Značenje čovekovog života raspoznatljivo je jedino u specifičnim okolnostima njegovog ličnog, specifičnog života."

Brestovac par slika

Ove slike je napravio moj brat Velimir, dok je bio na godišnjem i išao da obidje Bački Brestovac, gde ja faktički i odrastao.