Bez najboljih umova budućnost prestaje

 Čitam Sergeja Dovlatova, pa kako to kod mene već biva, raširio sam svoje istraživanje i na ostale pisce, umetnike, naučnike, intelektualce koji su napustili SSSR. I onda mi se otvorilo pitanje - da li zemlje koje isteruju svoje najbolje umove moraju nužno da propadnu. Pošto nemam adekvatnog sagovornika na tu temu, pitao sam ChatGPT, i evo šta kaže - zemlja možda neće propasti, ali će propasti institucije, kada laž postane dominantna, kada poslušnost postane dominantna, kada istina postane opasna, kada svaka slobodoumna osoba bude sumnjiva. Svim zemljama koje su isterivale svoje najbolje umove (pod isterivanjem mislim eksplicitno i implicitno isterivanje, gde čovek više ne može da podnose laž koja je postala dominantna, i gde mora da negira sebe samo za račun preživljavanja, tj. da se svede ne nivo životinje!) je bilo potrebno jako puno vremena da se oporave od toga. I evo finalne rečenice:"Proterujte svoje najbolje umove dovoljno dugo — i budućnost prestaje da dolazi." - eto to je šta se dešava kada zemlje proteruju svoje najbolje umove.