Ja sam išao u Osnovnu školu Ivo Lola Ribar u Somboru od septembra 1983. do juna 1991. kada sam upisao Gimnaziju u Somboru.
Ovim postom želim da se podsetim, zapišem, pomenem i zahvalim se svojim nastavnicima i učiteljima.
Moja učiteljica od prvog do trećeg razreda je bila Olujić Nataša. Ona je svojim stavom, ambicijom, duhom, uticala puno na to da se razvijem kao đak i kao osoba.
Na početku četvrtog razreda odeljenski starešina je bio neko kratko vreme Rađenović, nastavnik koji je predavao i tehničko a onda nas je preuzela Stošić Vera, koja je istovremeno bila i nastavnica matematike, i koja nam je onda bila razredna do kraja osnovne škole. Nje se uvek rado i sa zahvalnošću sećam. Umrla je pre par godina. Bila je jedna energična i veoma pozitivna osoba.
Moja nastavnica srpskog je bila Ljubica Radović.
Nastavnica nemačkog - Vera Bursać.
Nastavnici likovnog su mi bili Buiša Milenko i Stanislav Knezi.
Nastavnici biologije - Vera Jezdimirović i Stevan Zurković - Zurke. Oboje su bili na neki način povezani i sa mojom mamom koja im je bila i koleginica, biolog. Vera je predavala i mojoj mami u Bačkom Brestovcu, a mama je studirala sa Zurketom. Odlična ekipa.
Nastavnica muzičkog - Marija Kovač. Ona je držala i hor.
Nastavnici geografije su bili nestalni, sećam se samo jedne dosta sirove nastavnice čijeg imena ne mogu da se setim, i jedne dobre i stroge, mislim da se prezivala Vukobratov ili Vukobratović.
Nastavnici fizičkog su bili Jovo Glumac i Anđelković, mislim da se zvao Dragan.
Nastavnici istorije: Demić Lazar, Milan (Miša) Anđelković. Bio je još jedan nastavnik čijeg se imena ne sećam, stariji čovek. On nam je predavao rekao bih u sedmom i osmom razredu.
Nastavnici tehničkog: Đačić Pavle, i posle moj omiljeni nastavnik koga sam jako voleo, a rekao bih da je i on voleo mene, Vojislav Marcikić, nažalost umro pre nekoliko godina. Drugoj grupi razreda je predavao Pozder Josip. Bilo ih je smešno gledati kako lagano idu njih dvojica iz zbornice do kabineta za tehničko, svako u svoj.
Nastavnik fizike: Dragan Stevančev.
Nastavnica hemije: Bogdanka Pejić.
Nastavnik informatike: isto u početku Vojislav Marcikić a posle Nedeljko Nedeljkov, jedan jako fini i drag čovek.
Domaćinsto i Prvu pomoć i zaštitu je predavala Zorka Suvajdžić.
Na prijemu u školu me je dočekao pedagog(pedagogica) Ksenija Liščević.
Direktor škole je bio Milan Basta. Bila je tu i direktorova sekretarica koja je svake godine prvi dan u školi, postrojavala pred tablu one koji nisu doneli patike za prezuti. Bilo je tada obavezno da se pred razredom izuješ, obuješ patike(papuške) za biti u školi, i u razred si smeo da uđeš samo u tim patikama za unutra. Na veliki odmor se nije smelo ići u tim patikama za unutra, ali smo mi često zaboravili da se prezujemo. Ne sećam se njenog imena.
Bilo je tu i drugih koji su posredno uticali na mene i sa kojima sam imao povremeno kontakata.
Učiteljica Rada koje nas je vodila na more u prvom razredu, i koja je skupljala novac za Tik-Tak, novine za decu. Njen muž Panta. Ne sećam im se prezimena.
Sećam se učiteljice Sonje - ona je verovatno bila najstrožiji nastavnik u školi i van nje, u široj i daljoj okolini - zahvaljivao sam Bogu što nisam išao u njen razred. Mislim da je ona bila totalno promašila vreme i da joj promašila školu za čitav jedan vek - njen pristup deci je bio totalno anahron, po mome današnjem jasnom mišljenju, i tadašenjem osećanju u stomaku. Njeno delovanje sam često gledao pošto je naš razred bio preko puta njenog.
Tu je bio i Milan (?) Nedeljkov - Neca, veoma strog nastavnik matematike, koji opet na sreću nije meni predavao, i koji je znao da prilično jako čupa decu za zulufe. Mislim da je i on preterivao za svoje vreme.
Ljubomir Miletić je držao sekciju iz matematike subotom na koju sam išao zato što nam je dao da u pauzi idemo u salu da igramo košarku. On je oko sebe bio okupio jednu odličnu ekipu matematičara. Predavao je mome bratu. Brat kaže da je Ljuba bio avangarda.
