Kad je Rab bio crven

Sećam se kako je Rab bio crven. Bili smo klinci - deca - mali. Išli smo sa školom na letovanje. Autobus je obišao kolonu vozila koja je čekala trajekt u Jablancu. Bili smo važni što ne moramo da čekamo u koloni kao i ostali. Ja sam mislio da je to zato što su u autobusu deca pa smo zato imali prednost. Bila su druga vremena. Osamdeset i neka. Onda autobus dođe dole, u Jablanac, i da bi se autobus ukrcao na trajekt mi smo izašli iz autobusa. Ti dolasci (da, bilo ih je više - bio sam 2 puta na Rabu) su bivali ujutro, prepodne, tako nekako. Jablanac je bio kao u nekoj senci, a sunce je udaralo na Rab. Iz Jablanca, meni je Rab izgledao crven. Njegova istočna obala je kamen. Iz google mape on izleda krem - žuto - beo, ali je meni, onda, malom, izgledao crven. Kao sunce koje ga je obasjavalo. Nekad kad ga sanjam, Rab mi deluje kao vatra.