Čikam svakoga da nakon što je dobro jeo, pokuša kod sebe da indukuje osećaj gladi. Teško će to ići...
Emocije imaju adaptivnu svrhu, da nam, kad smo gladni, osetimo glad, da bismo jeli, jedemo, i onda smo siti i emocija(osećaj) gladi nestaje.
Tako da bi osete i emocije trebalo tumačiti objektivno, a ne davati im atribute koje nemaju.
Dakle, emocija je signal, koji je potrebno protumačiti i postupiti nekako u skladu sa njime. I to je to! Kao merač vazdušnog pritiska. Iz merača vazdušnog pritiska možemo (jedino?) da izvučemo informaciju koliki je vazdušni pritisak.
I sad glavna stvar. Ljubav!! Toliko nerazumevana, najviše mistifokovana, silovana, glorifikovana emocije. Najviše zloupotrebljavana od strane savremene i prošle kulture.
Ljubav ima TAKOĐE adaptivno svojstvo, kao i glad, kao i merač pritiska, da se, kada se udaljivo od objekta ljubavi, da se njemu i vratimo...I to je to. Kraj, nema enigmatike.
Crkva kaže, volite druge ljude. Ja kažem crkvi - da li je normalno da čovek indukuje kod sebe osećanja!!! Da li je normalno da se sit čovek oseća gladan, i da se gladan oseća sit, i da razvijamo ljubav (!!!!) prema nekome prema kome ljubav ne osećamo....Ajte molim vas...
Jedan dobar model emocije, prikazan od strane psihologa Susan Dejvid, prikazan na Ted Talku, je da emociju treba saslušati, ali ne impulsivno postupati po njoj (npr. osećam jak bes prema osobi, sad ću je ubiti), nego analizirati zašto se ta emocija pojavila u odnosu na tu osobu, i onda razumeti tu emociju, i onda imati smislenu i dobru reakciju.
Ali indukovanje emocija, koje crkva (ili kulture?) propovedaju...To je besmisleno totalno.
Emocije imaju adaptivnu svrhu, da nam, kad smo gladni, osetimo glad, da bismo jeli, jedemo, i onda smo siti i emocija(osećaj) gladi nestaje.
Tako da bi osete i emocije trebalo tumačiti objektivno, a ne davati im atribute koje nemaju.
Dakle, emocija je signal, koji je potrebno protumačiti i postupiti nekako u skladu sa njime. I to je to! Kao merač vazdušnog pritiska. Iz merača vazdušnog pritiska možemo (jedino?) da izvučemo informaciju koliki je vazdušni pritisak.
I sad glavna stvar. Ljubav!! Toliko nerazumevana, najviše mistifokovana, silovana, glorifikovana emocije. Najviše zloupotrebljavana od strane savremene i prošle kulture.
Ljubav ima TAKOĐE adaptivno svojstvo, kao i glad, kao i merač pritiska, da se, kada se udaljivo od objekta ljubavi, da se njemu i vratimo...I to je to. Kraj, nema enigmatike.
Crkva kaže, volite druge ljude. Ja kažem crkvi - da li je normalno da čovek indukuje kod sebe osećanja!!! Da li je normalno da se sit čovek oseća gladan, i da se gladan oseća sit, i da razvijamo ljubav (!!!!) prema nekome prema kome ljubav ne osećamo....Ajte molim vas...
Jedan dobar model emocije, prikazan od strane psihologa Susan Dejvid, prikazan na Ted Talku, je da emociju treba saslušati, ali ne impulsivno postupati po njoj (npr. osećam jak bes prema osobi, sad ću je ubiti), nego analizirati zašto se ta emocija pojavila u odnosu na tu osobu, i onda razumeti tu emociju, i onda imati smislenu i dobru reakciju.
Ali indukovanje emocija, koje crkva (ili kulture?) propovedaju...To je besmisleno totalno.
