Juče sam pričao sa kolegom M. On kaže kako se bavio analizom transakcija, tipovima njihovih izolacija itd. Dakle, teška IT dubioza. Onda smo malo ogovarali kolegu X, koji je svom LinkedIn nalogu napisao kako je Team Lead, kako je bio CEO itd.
I onda mi je palo na pamet, da će u perspektivi, njih obojica doći u onu tačku u kojoj sebe vide. Kolega M. će pisati savršene aplikacije, a kolega X, koji u ovom momentu, nema ni team lead ni CEO znanja, će na kraju to i postati - zato što sebe vidi tamo i zato što sebe zamišlja tako i zato što sebe prikazuje tako - ali to sve počiva na uverenju - uverenje o tome ko smo mi zapravo i gde sebe projektujemo.
Ja nemam nikakvu projekciju sebe, ja nisam linearan nego radijalan. Ja ne mogu da se projektujem u budućnost zato što mene zanima jako puno stvari i ja se vrtim u krug. Danas sam čitao knjigu o strateškom razmišljanju. Juče mi je stigao klarinet iz Kine pa sam ga svirao. Danas sam vratio knjige Branka Ćopića i knjige o drugom svetskom ratu u biblioteku. Sutru ću svirati gitaru. Na poslu ću raditi nešto. Za vikend ću ići da se bavim seoskim radovima. Dakle, ja u budućnosti, pošto ne mogu da se projektujem linearno, mogu da pretpostavim da ću biti isto ovo što sam i danas - kvazirenesanski čovek, koji će možda i verovatno uzrastati, ali u vis, po spirali. Vrteću se po istom raznolikom krugu, možda se malo i uzdizati na tom vrćenju, ali to je to.
Ponekad, kao npr. sad, želim da budem linearniji, da vidim sebe jasnije u budućnosti. Nekako ostvarenije - raznolikost i šarolikost ne doživljavam kao ostvarenje. Čini mi se da bez projekcije sebe u budućnosti ni ne znam kuda idem - sutra će se pojaviti nova zanimacija koja će me odvući na svoju stranu, i tako dati novi zamah mojoj životnoj vrtešci.
I onda mi je palo na pamet, da će u perspektivi, njih obojica doći u onu tačku u kojoj sebe vide. Kolega M. će pisati savršene aplikacije, a kolega X, koji u ovom momentu, nema ni team lead ni CEO znanja, će na kraju to i postati - zato što sebe vidi tamo i zato što sebe zamišlja tako i zato što sebe prikazuje tako - ali to sve počiva na uverenju - uverenje o tome ko smo mi zapravo i gde sebe projektujemo.
Ja nemam nikakvu projekciju sebe, ja nisam linearan nego radijalan. Ja ne mogu da se projektujem u budućnost zato što mene zanima jako puno stvari i ja se vrtim u krug. Danas sam čitao knjigu o strateškom razmišljanju. Juče mi je stigao klarinet iz Kine pa sam ga svirao. Danas sam vratio knjige Branka Ćopića i knjige o drugom svetskom ratu u biblioteku. Sutru ću svirati gitaru. Na poslu ću raditi nešto. Za vikend ću ići da se bavim seoskim radovima. Dakle, ja u budućnosti, pošto ne mogu da se projektujem linearno, mogu da pretpostavim da ću biti isto ovo što sam i danas - kvazirenesanski čovek, koji će možda i verovatno uzrastati, ali u vis, po spirali. Vrteću se po istom raznolikom krugu, možda se malo i uzdizati na tom vrćenju, ali to je to.
Ponekad, kao npr. sad, želim da budem linearniji, da vidim sebe jasnije u budućnosti. Nekako ostvarenije - raznolikost i šarolikost ne doživljavam kao ostvarenje. Čini mi se da bez projekcije sebe u budućnosti ni ne znam kuda idem - sutra će se pojaviti nova zanimacija koja će me odvući na svoju stranu, i tako dati novi zamah mojoj životnoj vrtešci.
