Jedan članak koji me je, ne znam zašto, prilično pokrenuo i motivisao

http://www.businessinsider.com/tim-armstrong-patch-aol-2013-10?op=1

Priča o CEO-u AOL-a Timu Armstrongu.

Ima puno stvari koje su interesantne u članku a jedna ću ovde da izdvojim - "underpromise and overdeliver".

Klupe u Bakarišu

Ne znam iz kog razloga, i kako mi je to doslo na pamet, ali sinoc sam kada sam legao, razmisljao kod koga su u ulicu Dr. Stevana Popovica (bivsi naziv Ive Lole Ribara, a u Staparu poznata kao Bakariš) na ulici bile klupe ispred kuće, u onom delu Bakariša u kome sam ja odrastao. To je deo od Joce pa do Abića.
Idem prvo tom stranom ulice - kod Joce je bila i još uvek postoji klupa, mi je u šali zovemo parlament, pošto se tamo vode veoma važni razgovori - Staparci će znati o čemu pričam.
Onda ide kuća moga druga Steve (Šoleta). Kod njega ne mogu da se setim da li ima klupa, ali je bila sigurno.
Zatim ide Rajkina kuća. Kod njih je bila klupa, ali sada je nema. Kod komšije Slavka nema klupe, a tu nije ni postojala klupa pošto kada sam ja bio u Staparu kao dete, tu i nije bila kuća.
Kod nas, na broju 79 nije bila klupa.
Onda pored nas, kod Marinka je bila i ima klupa. Kod Ivše i Zore mislim da nema klupa, ali da je možda bila kada im je ispred kuće bio prilično razvijen šimšir.Znam da je u tom šimširu bio neki ogroman kamen - stena. Danas Ivša i Zora izlaze na ulicu i sede na pletenim stolicama.
Kod Grozde je bila i ima klupa. Onda pored nje je Vukicina kuća. Tu mislim da nikad nije bilo klupe. Onda kod Lale Aperlića je bila klupa i na toj klupi, koja je sa jedne strane bila uprta u orah sam proveo jako puno vremena. Bila je nekako mekana, niska, i na njoj smo igrali fliper. O tome kako smo pravili svoje flipere na dasci, od eksera, gumica i štipaljki ću napisati poseban članak pošto je to stvarno bilo dečije tehnloško dostignuće.
Dalje kod Tuljka je bila i mislim da još uvek ima klupa. Abićeva kuća gleda na drugu ulicu, tako da sad prelazim na preku stranu. Sa preke strane ima 2 kuće za koje nisam nikad znao ko su ti ljudi, kao što ni sada ne znam ko tamo živi. Onda dolazimo do Drage kod koga ima klupa. Onda opet jedna kuća koja je bila izgleda od nekih gastarbajtera i nisam nikad znao ko su oni i da li dolaze uopšte. Onda ide kuća Branka tesara, gde ima klupa. Pa kuća od Krstića gde je bila klupa, pa kuća od Legionara (zaboravio sam kako se zove), gde je bila klupa (naslonjena na plavo ofarbana drva), pa onda Kajina i Mirina kuća, gde je, dok sam ja bio mali, bilo glavno mesto za okupljenje i divan a ponekad i kartanje. Tu je svako veče sedelo više ljudi, i kada smo išli u selo oni se ućute kada prolazimo, zagledaju ko je to i čiji je to deran, mi smo se uvek fino javljali dobro veče,a oni su onda nastavljali sa svojim razgovorima.
Pored Kajine kuće je Drenkina kuća, ispred koje je bila klupa, pa Ikina gde je takođe bila klupa, sada ne znam, da li ima, i kuća Deje Tomića, gde je bila klupa. Kod Baće je bila klupa i kod Vlaste takođe. Kod Limara i na kraju kod Duše je bila klupa.
Dakle, puno klupa u jednoj ulici. 26 kuća. Od tih 26 kuća klupu ispred kuće je imalo 20 kuća, za 4 kuće ne mogu da se setim i samo za 2 mogu 100% da kažem da nisu imale, a jedna od te 2 nije ni postojala kada sam ja bio mali, tako da jedina kuća kada sam ja bio mali koja nije imala klupu, je kuća moga dede.
A zašto? To ću jednom drugom prilikom, kao i o značenju tih klupa šta su one predstavljale itd.

Odmaraliste u Novom Vinodolskom

Nasao sam i odmaraliste u Novom Vinodolskom. Tu sam bio u prvom i trecem(ili cetvrtom) razredu osnovne skole, znaci 1984. i 1987.(ili 1988.). Vidim da se sada prodaje, a ne znam kako je uopste i doslo u status da se prodaje...

Nadam se da cu i tamo uspeti jednom da odem.
 

Starine

Nešto sam danas razmišljao o nastanku i poreklu reči karbinje. Mnogo bolje zvuči nego svinjokolj. Kada budem imao malo vremena proučiću ovu temu.

Druga stvar - "Sveti Mrata, sneg za vrata" - poslovica/pesmica - davno beše osnovna škola pa sam zaboravio koji je naziv ove forme.

Treća stvar, kaže tata - "Prava zima (u Vojvodini, Staparu), počinje od 21.11 do 4.12." To je njegovo iskustvo.

Odmaralište na Rabu

Izgleda da sam konačno pronašao gde sam sa osnovnom školom išao na Rab. Nisam baš 100% siguran da je to to, ali liči. Takodje ne mogu da se setim da li se zvalo Somborsko odmaralište, ili Beogradsko. Ima na google mapama streat view, i ako je to to, deluje prilično zapušteno. Evo i slike pa koga interesuje da gleda. Ako neko prepozna da je to to, neka odjavi ovde kao komentar.

Konačno nešto afirmativno o istini

http://blogs.hbr.org/2013/10/dont-trust-anyone-who-offers-you-the-answer/

"In the meantime, consider that the person without answers — the one who says, “I don’t know!” — might be the most responsible, respectable person at the meeting table." - ajd recimo da ja znam da kazem istinu čak i kada mi njena tačnost direktno šteti.

Kod kovača/At blacksmith

Nekoliko slika iz kovačke radnje u Staparu, slikano sa dopuštenjem kovača Marinka.
Several picture from blacksmith, Stapar, Serbia. Pictures made with permission of blacksmith Marinko, seen in pictures. Blacksmith workshop is about 45 years old. Currently, some improvements have been made - new air blower, instead of huge old one (do not English word for that), and new mechanically powered hammer.
Here are the pictures:

Zaključci koje treba izvući kada dodje do otpuštanja sa posla

http://blogs.hbr.org/cs/2013/09/youve_lost_your_job_now_what.html

I pogotovo ovaj deo je meni interesantan:

"Or perhaps the problem was not so much one of lack of skills as of fit. If you found yourself frustrated by the organization's constant demands for quick, one-off solutions unlikely to add value over the long term, you may be a "craftsman" who'll do better in a slower-paced company where management values well-designed and thoroughly integrated programs. Or if you found that constantly communicating and vetting your ideas in a large, bureaucratic organization was tedious, perhaps you should consider a smaller, more entrepreneurial company."

Ja sam definitivno čovek koji krpljenja ne podnosi, i više volim da dugoročno i za stalno rešim problem, umesto da konstantno gasim "požare".

Egzistencijalna depresija

Mislim da sam ovaj pojam pročitao kod Viktora Frankla - egzistencijalna depresija.

Evo članka na tu temu

http://www.sengifted.org/archives/articles/existential-depression-in-gifted-individual

I jedna pesma:

"Hold fast to dreams,
For if dreams die,
Life is a broken-winged bird
That cannot fly.

Hold fast to dreams.
For if dreams go,
Life is a barren field
Covered with snow."

Imaju 100 godina a još uvek rade

Ne mogu baš tačno da razumem zašto, ali ovi ljudi su me baš dirnuli:

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&nav_id=735819

Isečak iz The Lean Startup - Eric Ries

"The goal of a startup is to figure out the right thing to build — the thing customers want and will pay for — as quickly as possible."

Smisao života - inkarnacija X

Evo šta Zoran Milivojević kaže o smislu života:
"Životni smisao nije neka datost, već uverenje koje ljudi aktivno izgrađuju. Niko ne može tačno reći u čemu je neki objektivni smisao pojedinačnog života, iako postoji mnogo kandidata koji upravo to rade šireći svoju ideologiju i svoje recepte, ali sasvim je izvesno da određenje smisla života mora sadržavati više vrednosti a ne samo jednu jedinu. Život je toliko kompleksna pojava da u njemu postoji toliko stvari u kojima se može pronaći smisao života. O patologiji smisla života možemo razmišljati na više načina, ali je jedna vrsta patologije sasvim izvesna: to je situacija kada se samo jedna vrednost izjednačava sa smislom života i kada život postaje uslovljena kategorija..." - Formule ljubavi - Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav.

Dakle ja odavde zaključujem da se do smisla života dolazi u 2 koraka:
1. prepoznavanje svojih vrednosti
2. afirmacija vrednosti

Ako je život tako organizovan da afirmišemo svoje vrednosti, a pogotovo one koje su nam na vrhu hijerarhije vrednosti, onda je to smislen život.Vrednosti su veoma lično definisane, i nemaju veze(a mogu da imaju) sa opšte prihvaćenim vrednostima.

Takođe je jako bitno dobro definisati afirmaciju. Afirmacija znači kada smo mi sami potvrdili vrednosti (a ne neko drugi, mada ne škodi da ih i drugi potvrdi).

Tako da je do smisla života izgleda relativno lako doći - čak dobijamo i povratnu informaciju da ne živimo dobro - ako smo nezadovoljni. Ako se javi to osećanje onda ili
1. nismo prepoznali svoje vrednosti pa ih onda ni ne afirmišemo
ili
2. prepoznali smo svoje vrednosti, ali ih iz nekog razloga ne afirmišemo.

Oba slučaja su složena. Prvi slučaj može da nastane kada je neko npr. hipersocijalizovan pa misli da su društvene vrednosti (i njihovo potvrđivanje) važnije od ličnih vrednosti, pa ih osoba najčešće potisne, ili misli da su društvene vrednosti ispravne pa se ni ne pita da li postoje lične.
Drugi slučaj je kada je osoba svesna svojih vrednosti ali ih ne živi.

Mislim da je drugi slučaj teži da se ostvari - na neki način već imamo povratnu informaciju da, ako smo nezadovoljni, znamo da ne afirmišemo svoje vrednosti. Svako od nas može da se seti nekog period svog života kada je bio: srećan, ispunjen, zadovoljan. Iz tog iskustva mogu da se pronađu koje su to vrednosti u tim momentima bile potvrđene. Evo nekih pitanja koja mogu da pomognu oko pronalaženja vrednosti(prepisao sam ih sa jednog sajta, nisam još napravio svoju teoriju i upitnik za otkrivanje vrednost - kanim to učiniti!)
I Kada si bio najsrećniji?
1. Šta si tada radio?
2. Da li si bio sa drugim ljudima?
3. Koji su još faktori doprineli tvojoj sreći?

II Kada si bio najponosniji?
1. Zašto si bio ponosan?
2. Da li su ostali ljudi delili tvoj ponos?
3. Koji su ostai faktori doprineli osećanju ponosa?

III Kada si bio ispunjen i zadovoljan?
1. Koja potreba i želja ti je bila ispunjena?
2. Kako i zašto je to iskustvo dalo smisao tvom životu?
3. Koji su ostali faktori doprineli tvome osećanju ispunjenosti? (da li je fulfilment ispunjenost ili ostvarenost???)

IV Odredi svojih 10 vrhunskih vrednosti

V Poređaj vrednosti po prioritetima
Ovo može relativno lako da se uradi. Uzmi prve dve i koja ti je vrednost važnija, nju guraj gore i tako redom.

VI Afirmiši svoje vrednosti
Ovaj korak je već potvrđivanje a ne otkrivanje vrednosti.

Kao što je i Zoran rekao, smisao (tj vrednosti) nisu statična kategorija, nego se vrednosti menjaju, dopunjuju(smanjuju?). Da bi se spoznale vrednosti koje su nam bitne, mislim da je potrebno da se čovek angažuje u nekim aktivnostima koje bi mu otkrile da li mu je nešto važno ili nije. Tj. potreban je vrednosni eksperiment. Verovatno je moguće doći do toga i samo razmišljanjem, ali mislim da je vrednosna slika jasnija ako je potvrđena iskustom (tj. emocijama).

Odlične maksime

Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze. Ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

G. G. Markes

Talenat se oblikuje u tišini, a karakter u bujici sveta.

Gete

Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leči - krupnim.

Pablo Neruda

Ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće ništa da učini, nađe opravdanje.

Pablo Pikasa

Čovek je zategnuto uže između divlje životinje i nadčoveka - jedno uže preko jednog ponora.

F. Niče

Mi zapravo znamo ako malo znamo. Sa znanjem raste i sumnja.

Gete

Nemojte se boriti previše, najbolje stvari se dese kad se ne nadate.

G. G. Markes

Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati.

Meša Selimović

Prekomeran ponos oznaka je sitne duše.

I. Turgenjev

 

Sreća i smisao

Odličan članak koji mi je pomogao da se razuverim u tome da smisao i osećanje sreće moraju da idu zajedno, i da ne proizilaze jedno iz drugog. Naime, ja sam mislio da ako čovek radi smislene stvari da će onda da bude srećan, ali nisam bio u pravu. Verovatno postoje stvari koje su istovremeno i smislene i daju osećaj sreće, ali je još verovatnije i to da ima i onih stvari koje imaju samo jedno od te dve stvari - ili smisao ili sreću - i razne kombinacije istih.

Evo ih i linkovi na članke:
http://www.bps-research-digest.blogspot.co.uk/2013/01/link-fest.html
http://www.theatlantic.com/health/archive/2013/01/theres-more-to-life-than-being-happy/266805/
http://articles.cnn.com/2011-05-23/living/do.not.want.children_1_happiness-cultural-beliefs-children?_s=PM:LIVING

Interesantan isečak:"Having children, for example, is associated with the meaningful life and requires self-sacrifice, but it has been famously associated with low happiness among parents, including the ones in this study. In fact, according to Harvard psychologist Daniel Gilbert, research shows that parents are less happy interacting with their children than they are exercising, eating, and watching television."

Odlične stvari mi se kombinuju u glavi - Frankl, Čiksentmihalj + predstavnici hedonizma. Verovatno je u ovoj stvari, a nekako mi se čini i za većinu drugih stvari, dugoročna sredina jedino pravo rešenje. Kažem dugoročna sredina zato što će nekad stvari biti više smislene i manje srećne i obrnuto. Teško će biti naći stvar ili aktivnost koja će podjednako činiti čoveka srećnim i da mu daje osećaj smisla....Samo da ne upadnem u neko pokrešno zaklučivanje - sad se osećam jako nesrećno, garant radim nešto jako smisleno...Pošto je moguća i ta kombinacija - niti je smisleno niti te čini srećnim.